недеља, 07.06.2015, 19:30 -> 19:41
Са колико пара европски фонд помаже српски аграр
Ако припреме буду ишле по плану, српски пољопривредници ће од средине 2016. моћи да конкуришу за помоћ из ИПАРД фондова ЕУ за развој села и пољопривреде. У Бриселу упозоравају да би део од 175 милиона евра могао бити изгубљен без доброг система контроле и управљања тим фондовима.
Породично газдинство Радовановић у Гајдобри код Бачке Паланке производи годишње око 400 тона поврћа. Страхиња Радовановић жели да унапреди производњу изградњом хладњаче и линије за паковање поврћа.
"Шансу видим у претприступним фондовима ЕУ – ИПАРД. То је у најави од следеће године. Тако ја видим шансу у субвенцији од неких 50 одсто, а ако би држава помогла уз неке дугорочне кредите, мислим да би тај посао могао да се реализује", сматра Страхиња Радовановић.
Хоће ли Страхиња остварити план зависи од тога када ће српска администрација добити зелено светло из Брисела да управља фондовима ЕУ. Захтев ће бити поднет до краја године.
"Постављамо систем трошења средстава пореских обвезника ЕУ онако како он функционише и у самој ЕУ. Неопходно је са једног система плаћања, како се врши аграрни буџет код нас, прећи на један нов, не потпуно, али углавном нови начин", указује Драган Мирковић из Министарства пољопривреде.
Сто седамдесет и пет милиона евра стављено је на располагање српској пољопривреди до 2020, под условом да успостави систем. Међутим, из Брисела упозоравају да би део тог новца могао бити изгубљен ако припреме буду касниле или ако захтев буде некомплетан.
"Новац из ИПАРД-а неће бити утрошен све док не будемо задовољни и уверени да постоји снажан менаџмент и контрола. То ће бити велики изазов за српске власти и они раде на томе у овом тренутку", објашњава Џерард Кили из Европске комисије.
Један од кључних захтева Брисела је запошљавање већег броја стручних људи за обраду будућих захтева за фондове ЕУ, и то у тренутку кад држава настоји да смањи број запослених у јавном сектору.
"Тренутно се овде налази око 100 запослених, а до краја године очекујемо да ће тај број нарасти до 170. Биће неопходно проширење", истиче директор Агенције за аграрна плаћања Бојан Живадиновић.
У Европској комисији кажу да је то инвестиција која ће се вишеструко исплатити јер милион уложен у запослене доноси 175 милиона у следеће три године.
"Било би неозбиљно не одвојити мањи износ да би се осигурало довољно људских и других ресурса за снажан систем контороле. Без тога ИПАРД неће почети", додаје Џерард Кили.
Као млади пољопривредник испод 40 година, Страхиња би за пројекат изградње хладњаче могао да добије бесповратна средства и до 70 одсто, али припреме морају да почну већ сада.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар