Русија за извоз "фијата", чека се став Белорусије и Казахстана

"Верујем да ту не постоје неки већи проблеми и да поред овог позитивног става и изјашњења Руске Федерације, не би требало да буде проблема, бар када се ради о ставовима ове две земље", рекао је Расим Љајић и најавио да ће бесцарински извоз "Фијата" из Србије бити једна од тема још неколико билатералних сусрета са руским званичницима, до краја године. 

"Наравно, када се донесе одлука на нивоу Царинске уније, онда још преостају технички разговори око детаља везаних за сам чин извоза наших аутомобила, с друге стране питање да ли ће Руси тражити неки реципроцитет о ком броју аутомобила се онда ради. То остаје предмет техничких разговора након што Царинска унија донесе, верујемо, позитивну одлуку", изјавио је Танјугу министар трговине, туризма и телекомуникација. 

Љајић је скренуо пажњу да се то неће тако брзо догодити, тако да не треба имати лажна и превелика очекивања у кратком вредменском периоду. 

"Али, оно што је чињеница, јесте да Руска страна позитивно одговорила на тај захтев и очекујемо да још мишљење других земаља, чланице ове царинске Уније", казао је Љајић.

Говорећи о трговинској размени са Русијом, Љајић је рекао да је Србија у првом кварталу ове године имала пад у спољнотрговинскојх размени са Русијом од 19 одсто у односу на исти период прошле године, али је у истом периоду забележила раст извоза пољопривредно - прехрамбених производа од 20 одсто.

Русија је за нас врло важан спољнотрговински партнер, и ми из године у годину бележимо раст нашег извоза на руско тржиште и такође смањујемо дефицит који увек нашој страни због увоза енергената из Руске Федерације, објаснио је Љајић.

За пад у спољнотрговинској размени са Русијом, Љајић је рекао да је био очекиван с обзиром на економска дешавања унутар Руске Федерације и санкције које је ЕУ увела према тој земљи.

"Дошло је до осцилација у вредности рубље, тако да су врло чести и нагли скокови, па онда падови вредности рубље утицали су да многи послодавци, многи пословни људи, извозници су на тим осцилацијама изгубили значајне суме средстава, а с друге стране, због економских санкција пала је тражња на руском тржишту, посебно за неким индустриским производима, јер се људи у условима кризе најлакше одричу онога без чега у том тренутку могу", објаснио је министар трговине. 

Србија има пад извоза углавном кад се ради о индустријским производима, али имамо за неких 20 одсто опет раст извоза пољопривредно - прехрамбених производа, зато што  постоји повећана тражња са руске стране, казао је министар.

"Мислим да до краја године ту можемо да очекујемо повећан извоз пољопривредно прехрамбених производа, и ја верујем да ће се то и догодити", закључио је Љајић.