Српска енергетика отворена за улагања са Истока и Запада

Антић је, на отварању Годишње скупштине Европског бизнис конгреса у Београду, рекао да Србија планира изградњу нових енергетских објеката, као што су рудници и термоелектране, али и потројења за добијање енергије из обновољивих извора.

Подсетио је да је Србија усвојила нови Закон о енергетици у децембру прошле године, који садржи Трећи енергетски пакет (нови европски прописи у области енергетике), али и омогућава низ подстицаја за инвестирање у енергетику.

Антић је истакао да Србија даје подстицајне (фид-ин) тарифе за око 1.100 мегавата снаге из обновљивих извора и додао да је заинтересована за наставак сарадње у тој области са страним компанијама.

"Србија посвећује пажњу својој сигурности и безбедности и жели да буде потпуно енергетски независна, када је реч о производњи електричне енергије, али и сигурна и безбедна када је реч о снабдевању нафтом и гасом", рекао је Антић.

Навео је да држава са партнерима у Нафтној индустрији Србије (НИС) ради велике пројекте у пословима ревитализације постројења за нове рафинерије, које ће да обезбеде ефикаснији систем снабдевања гасом.

"Србија жели да обезбеди сигурност снабдевања гасом кроз диверсификацију рута снабдевања, али и кроз изворе снабадевања", рекао је он.

Антић је представнике 80 компанија из 24 земље упознао и са напорима Владе Србије да спроведе економске реформе и изразио наду да ће скуп омогућити повезивање домаће привреде, нарочито у енергетском сектору, са страним компанијама и улагачима.

"Држава и Влада су посвећени стварању амбијента који ће привлачити инвестиције у Србију и који ће учинити да бизнис и са Истока и са Запада буде добродошао", рекао је Антић.

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је да се нада да ЕУ неће убудуће доносити одлуке које ће ометати изградњу инфраструктуре за испоруку гаса у региону.

Бајатовић је рекао да недостатак инфраструктуре за испоруку гаса доводи "Југоисточну Европу у велике проблеме".

"Надам се да ће структуре које управљају ЕУ размишљати о томе и мислим да убудуће нећемо имати административне забране и проблеме који се базирају на идеологији" или на неповерењу, рекао је Бајатовић.

Председник ЕБЦ и управе компаније "Гаспром" Алексеј Милер рекао је да је циљ те организације интеграција западних и источних економија и оценио да то постаје све актуелније.

Додао је да ће на данашњем скупу бити донете одлуке и о учешћу других региона у раду ЕБЦ и додао да се пацифички и азијски регион укључују у рад те организације.

"Данас ћемо донети одлуке везане за ширење подручја наше делатности", рекао је Милер на отварању скупа.

Милер је рекао да ће се расправљати и о енергетском сектору у Европи и његовој будућности, и навео да на скупу учествује 80 компанија из 24 земље.