Пјешчић: Од идуће године раст потрошње

На презентацији Извештаја о инфлацији за мај, он је рекао да су детинфлаторне притиске у Србији ублажиле монетарне мере које је НБС предузимала, као и контролисано слабљење динара у другој половини прошле године, преноси Танјуг.

Према речима Пјешчића, основно обележје економских кретања од почетка године су и даље присутни дефлаторни притисци, умерени опоравак индустријске производње, релативна стабилност курса динара и релаксација монетарне политике.

"У Србији, као и у окружењу, већ дужи временски период присутни су снажни дезинфлаторни притисци, а инфлација се креће испод дозвољеног одступања од циља и релативно је стабилна", рекао је он.

Према очекивањима НБС, како је истакао Пјешчић, инфлација ће се у границе циља вратити у другој половини године и томе ће, пре свега, допринети ишчезавање ефеката ниских цена примарних пољопривредних производа и раст регулисаних цена.

На питање колики би требало да буде пораст цене струје да би се остварила пројекција инфлације НБС, он је рекао да је централна банка узеле средњу вреднсот о којој се раније разговарало, односно 7,5 одсто.

То повећање би, према речима Пјешчића, "требало да допринесе повећању индекса потрошачких цена за 0,35 базних поена".

Напоменуо је да ће корекција контролисаних цена убрзати повратак инфлације у границе циља, али ће до њега свакако доћи.

"Мере монетарне политике које је НБС до сада предузела требало би, такође, да обезбеде повратак инфлације у границе циља и да се она крајем године креће око циља од четири одсто", ракао је вицегувернер централне банке.

Како је истакао, ово је година у којој ће се завршити пад потрошње домаћинстава и наредне године НБС очекује постепен опоравак потрошње, која би требало да да допринесе привредном расту.

НБС променила процену раста БДП

Народна банка Србије променила је навише пројекцију раста бруто домаћег производа Србије за 2015. и сада очекује стагнацију економске активности, уместо благог пада (од 0,5 одсто) који је предвиђала фебруарском пројекцијом.

На представљању Извештаја о инфлацији за мај, представници НБС су истакли да централна банка за наредну годину није мењала пројекцију раста БДП Србије од 1,5 одсто.

Генерални директор Директората НБС за економска истраживања и статистику Бранко Хинић је рекао да је процена раста БДП за ову годину ревидирана навише због нешто бржег оправка зоне евра, који је највећи трговински партнер Србије, и мањег пада финалне потрошње од очекиваног, чему доприносе и ниже цене нафте.

"Позитиван допринос БДП-у очекујемо по основу нето извоза и у мањој мери од приватних инвестиција, док ће негативан допринос имати финална потрошња домаћинстава и државе", рекао је Хинић.

Хинић је истакао да би, посматрано са производне стране, допринос индистријске производње требало да буде позитиван и већи од претходно очекиваног по основу прерађивачке индустрије.

Позитиван допринос БДП-у очекује се и од опоравка производње у рударству у енергетици, који су били погођени прошлогодишњим поплавама, додао је Хинић.

Према његови речима, негативан ефекат на БДП ће имати то што ће мања финална потрошња довести до мањег прихода услужног сектора, као и пољопривредна производња, с обзиром на високу базу прошле године услед веома добре сезоне.

Додао је да неизвесност у погледу остварења пројекције БДП представљају пре свега брзина привредног опоравка зоне евра и темпо фискалне консолидације и структирних реформи, али и успешност овогодишње пољопривредне сезоне.

Истакао је да су прво тромесечје ове године обележили добри фискални резултати.

"Консолидовани фискални дефицит износио је 2,4 одсто процењеног БДП и, према нашој оцени, уз доследно спровођење фискалне консолидације, ове године биће мањи од 5,9 одсто БДП, колико је и предвиђено Фискалном стратегијом", рекао је Хинић.

НБС, према речима Хинића, поред смањење унутрашње неравнотеже очекује и смањење спољне неравнотеже.

Процењује се да ће се дефицит текућег рачуна у овој години смањити на 4,2 одсто БДП-а са шест одсто, колики је био у прошлој години, захваљујући опоравку главних српских спољнотрговинских партнера, нижој цени нафте и ревитализацији рударства и енергетике.