Први контингент "Фијата" у Русији можда већ у мају

Министар привреде Жељко Сертић је приликом данашње посете Суботици изјавио да постоји могућност да први контингент "Фијатових" возила произведених у Крагујевцу буде извезен у Русију овог месеца или почетком јуна, преноси Танјуг.

"Свака од земаља чланица Царинске уније мора да да своју сагласност, тако да то није једноставно питање и траје неко време, али имамо назнаке да би први контингент могао веома брзо, већ сада рецимо, у току маја, евентуално почетком јуна, да буде одобрен", рекао је Сертић.

Министар није желео да лицитира колико би возила могло бити у првом контингенту.

Каже да је у односу на тај број значајнији политички оквир и спремност Царинске уније да према Србији покаже такву врсту пажње и отвори могућност да један део аутомобила произведених у Крагујевцу оде на руско тржиште.

"То ће свакако бити, у овим тешким временима и односа Русије и Европске уније, један показатељ да ипак добром сарадњом економски можемо да будемо увек корак испред политике", рекао је Сертић.

Додаје да се у разговорима који се воде са представницима Европске уније често може чути да постоје различита мишљења званичне политике и бизниса, а да је Србији интерес да то буде увек у једном фокусу и у једном правцу јер се "од економије живи".

Министар Жељко Сертић истиче да радници предузећа која владиним акционим планом буду отишла у стечај могу да рачунају на помоћ Транзиционог фонда вредног 16 милијарди динара који је обезбеђен у буџету и дефинисан у разговорима с представницима Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Сертић каже да право на та средства имају сви радници и сва предузећа у којима радници због различитих економских околности остану без посла.

Држава тиме показује одговорну социјалну политику, рекао је Сертић и изразио жаљење што судбина тих предузећа није решена у периоду бољих економских околности.

Додао је да се више не говори о 526 него о 190 компанија, за које је оценио да су последица великих проблема кроз историју тих компанија који трају 30 и више година.

Министар је још једном подвукао да питање тих компанија треба да буде решено у најкраћем могућем року са најмање последица по грађане.

"Да ли ће бити последица? Хоће. Али за то постоји Транзициони фонд који ће санирати бар један део", рекао је Сертић.

Сертић је апеловао на људе који добију средства из тог фонда да их не троше на текућу потрошњу, већ да инвестирају у своје запошљавање и запошљавање својих породица како самостално тако и удруживањем – оснивањем нових, малих фирми.

"Имамо велики број добрих, квалитетних мајстора, који су научили послове и који могу да нађу своје место на тржишту. Треба мало храбрости, средстава ће имати и ово је апел да највећи део средстава не буде потрошен на оне потребе које имају за редовне издатке, него да средства искористе за бољу будућност", рекао је Сертић.

Министар је такође рекао да ће 24 водопривредна предузећа бити изузета из процеса приватизације и бити припојена "Србијаводама", а да је таква одлука донета због последица прошлогодишњих поплава и да се такве ситуације не би понављале.

Држава раскинула уговоре са 60 инвеститора 

Жељко Сертић каже да је држава раскинула уговоре са 60 инвеститора јер нису испунили постављене услове, а да су потписана укупно 273 уговора.

"Важно је да сви који се пријављују за подстицаје не схватају да је то поклон од државе. Не, држава даје подршку компанији да се развија и да иде даље. Свакако да је ризик на компанији, менаџменту и запосленима", истакао је Сертић.

Министар каже да је у поступку провере кроз Националну службу за запошљавање још 70 компанија како би се проверило да ли је запослен дефинисани број људи и да ли је испуњен инвестициони програм и да резултате тих контрола очекује веома брзо.

Сертић је такође рекао да ће новим законом о улагањима бити потпуно изједначени страни и домаћи инвеститори и напоменуо да је и раније постојала могућност и пракса да и домаће компаније добију средства и да је одређени број њих и добио та средства.

Међутим, како каже, проблем је у гаранцији, јер за средства која се добијају из буџета мора постојати гаранција предузећа.

"Дакле, компанија мора бити квалитетно финансијски способна да може да да одређену врсту гаранције. Те гаранције су најчешће банкарске, где банке гарантују да у случају кршења уговора Владе и инвеститора из било ког разлога, Влада може да их наплати", рекао је Сертић.

С друге стране, истиче, за мала предузећа се праве друге врсте подршке које ће бити примерене њиховој снази и где ће моћи да рачунају не само на банкарска средства по високим каматама.

Такође је истакао важност прошле године реактивираног Фонда за развој, преко којег је до сада пласирано више од 26 милијарди динара.

"Оно на шта сам ја поносан и сви моји сарадници то је да ниједан кредит није добијен 'преко везе' познанства политичког, пријатељског, фамилијарног, било ког. Свака компанија која је добила средства из Фонда имала је свој бизнис план, имала обезбеђење, врло јасан план инвестиција и праваца у којима ће се развијати", рекао је Сертић.

Министар привреде је приликом данашње посете Суботици изјавио и да сматра да "велика политика има своје ствари које ће носити" и оцењује да премијер Вучић води ту врсту дијалога са представницима и Покрајине и Брисела.

"Важно је да се фокусирамо на свакодневни живот и да кроз понашање привредника на терену и на лицу места тај процес учинимо и бржим и ефикаснијим", рекао је Сертић.

Подсећа да је прошлог викенда предводио делегацију наших највећих привредника у посети Косову и Метохији, где се разговарало са тамошњим привредницима о побољшању сарадње, избегавању црног тржишта и поједностављењу и побољшању одређених процедура.

"За нас је веома важна регионална сарадња, која ће показати да наша способност да сарађујемо и радимо у региону буде пример правог понашања у оном што очекује Европска унија", оценио је министар.

Премијер Вучић ће сутра у Бриселу учествовати на конференцији "Пријатељи Србије".