Да ли је реално увођење "другог стуба" пензионог система?

Саветник за улагања у пензијске фондове у Дунав друштву за управљање добровољним пензијским фондом Драгана Панић каже да би увођење другог стуба пензионог система значило доношење закона по којем би од досадашњих 24 процената издвајања од плате за доприносе, у ПИО фонд и даље ишао највећи део, а мањи у приватне фондове, преноси Танјуг. 

"Увођење другог стуба пензионог система значи да би држава требало да донесе закон по коме би од досадашњих 24 процената, колико сваки запослени од своје бруто плате издваја за обавезне социјалне доприносе, највећи део и даље ишао ПИО фонду док би мањи проценат био уплаћиван у приватне пензијске фондове", објаснила је Панићева.

Према њеним речима, код приватних пензионих фондова сваки појединац има индивидуални рачун на којем се јасно види његова уплата, принос који му је друштво за управљање његовим средствима преписало и оно чиме располаже у одређеном тренутку.

"Код другог стуба, код приватних али обавезних пензијских фондова, имате у сваком моменту инфорамцију чиме располажете и јасну колерацију између уплата и онога што можете да очекујете у будућности", навела је Панићева.

Министар рада Александар Вулин почетком овог месеца најавио је да се припрема реформа пензионог система и измене Закона о Фонду ПИО.

Министар финансија Душан Вујовић раније је најавио да ће држава размотрити могућност да уведе обавезно приватно пензијско осигурање - други стуб, који ће, како је рекао, бити мотивација за људе да улажу више, да обезбеде своју будућност и на тај начин помогуну да се балансира постојећи фонд.

Панићева је објаснила да је модел три стуба пензионог система препорука Светске банке за земље у транзицији, код нас је први стуб ПИО фонд, други би били обавезни приватни пензиони фондови, а трећи су добровољни пензијски фондови.

У Србији није уведен други, али постоје први и трећи стуб, објаснила је она и подсетила да је 2005. године доношењем Закона о добровољним пензијским фондовима уведен трећи стуб у пензиони систем Србије.

Друштва за управљање добровољним пензионим фондовима управљају имовином својих чланова, и овде постоји индивидуални рачун за сваког појединца и све је на добровољној бази, објаснила је Панићева. 

Да би један пензијски систем био одржив, неопходно је да земља на три и по запослена има једног пензионера, последњи пут Србија је тај однос имала 1981. године, а тренутно један запослени финансира једног пензионера, навела је Панићева.

Наплата доприноса тренутно износи око 70 одсто, што значи да ПИО фонду месечно недостаје од 30 до 40 одсто средстава, та средства се узимају из буџета и онда се долази до податка да 13 одсто БДП-а Србије одлази на трошкове пензија, а то је изузетно велики проценат, објаснила је Драгана Панић. 

Панићева је навела да су неке земље региона, попут Хрватске, Румуније, Македоније и Мађарске, увеле други стуб пензијског система, али у већини није дао очекиване резултате.

"Увођење другог стуба је врло комплексно питање. То би значило да би држава Србија, која у овом моменту има проблем са финансирањем текућих пензионера, морала да се одрекне дела наплате доприноса, што је велики проблем", истакла је Панићева.

С друге стране и грађани морају да размишљају о својој будућности и треба да схвате да не могу у свему да се ослањају на државу, већ да би требало да преузму личну одговорност и да поред издвајања у државни пензијски фонд размишљају и о некој допунској штедњи, истакла је Панићева.

Тренутно у Србији послују четири друштва која управљају са шест пензионих фондова, у доборовољним фондовима је 187.000 чланова, што значи да сваки десети запослени становник наше земље штеди у неком добровољном пензијском фонду, рекла је Панићева.