Предузећа у реструктурирању кључни изазов

Потребан је опрез Владе Србије приликом доношења одлуке о повећању плата и пензија, јер би сврсисходније било да се евентуалним вишком новца отплати део јавног дуга. То је једна од препорука из Брисела Србији у вези са тим које економске мере треба да спроведе.

Кључни изазови за Србију биће решавање статуста предузећа у реструктурирању и повећање запослености, изјавио је за РТС Фрејк Јанмат, шеф Сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији.

Које су кључне препоруке које су министри финансија земаља Европске уније дали Србији када је реч о економским реформама? 

Пре свега да Србија настави реформе започете прошле године. Под тим посебно мислим да се тржиште рада учини флексибилнијим, да се почне са процесом приватизације и реструктурирања јавних предузећа. Такође да се убрза процес издавања грађевинских дозвола, а затим министри финансија су, за будућност, саветовали Србији да се фокусира на веома конкретна питања у вези са пословним окружењем, на пример да се смањи административни и бирократски терет за компаније, да се смањи број парафискалних намета, али и да се рационализују и ојачају инспекције у вези са сивом економијом у неформалном сектору који и даље представља неки облик нелојалне конкуренције оним предузећима која раде легално.

Међу препорукама министара финансија, где видите највећи изазов и тест за Владу да их спроведе. Да ли је то приликом повећања броја запослених, јер је то оно што ће бити мерило успеха у Србији?

Да, мислим да ће изазов бити да се настави са реформама и приватизацијом предузећа. То неће бити лаке реформе, али су у сваком случају потребне јер су до сада тим предузећима одлазиле субвенције и оне су представљале велико оптерећење за српске пореске обвезнике. Такође, та предузећа су представљала нелојалну конкуренцију српским предузећима у приватном сектору. 

Када смо поменули јавни и приватни сектор, кључно питање је да ли је реално повећати плате и пензије. Који је став Европске комисије?

У погледу евентуалног повећања плата и пензија у јавном сектору углавном зависи од тога да ли ће бити или не економског раста. Ако га буде, створиће се фискални простор да се повећају пензије и плате у јавном сектору. За ову годину све најважније институције, укључујући и саму Владу, предвиделе су и пројектовале да неће бити раста – раст од нула посто. У том смислу за ову годину препоручили бисмо опрез приликом доношења одлука да се коригују плате и пензије.

Изјавили сте да, уколико буде вишка новца у каси, уколико се уштеди, било би реално да се тај новац усмери на отплату јавног дуга, односно скупих кредита.

Министри финансија су саветовали коришћење евентуалног вишка у јавним приходима за отплату јавног дуга, зато што тај јавни дуг мора бити исплаћен на овај или онај начин, на крају ће то опет порески обвезници платити. Друго је да се ти јавни приходи искористе за јавне инвестиције у области попут саобраћаја, енергетике или образовања, да би се створили предуслови за дугорочни структурни раст.