Има ли решења за милион и по нелегалних објеката

Са грађевинском дозволом, Крагујевчанин Радислав Вукојчић подигао је кућу 1979. године. После десет година дозидао је тридесетак квадратних метара, али овога пута без дозволе.  

Радислав Вукојчић, власник куће у Крагујевцу каже да су 1979. и 1980. године долазили и рушили објекте, који су касније подигнути на истим местима, али их нико касније није обишао нити је забранио градњу.

И тако се деценијама радило широм земље. Од 2003. године, само у Крагујевцу предато је 27.000 захтева, а решено тек 6.400. 

Томислав Спасенић из Градске управе за имовину Крагујевац каже да се то односи на допуну, копију плана, лист непокретности, пројектну документацију.

У престоници се највише градило без грађевинске дозволе. По њеном добијању, инвеститори током градње одступају од дозвољене спратности, па проблем имају и купци станова, али и власници кућа поред тих зграда, којима се урушавају легално изграђене куће.

Марко Јоцић, владник куће у Београду, наводи пример зграде која по регулационом плану може да има приземље и три спрата, а има пет спратова, гради се девет година и ништа није предузето због нелегалне градње.

У градској инспекцији кажу да су немоћни да то спрече. Траже бољу сарадњу са тужилаштвом и полицијом. 

"Ми изађемо на терен и констатујемо да је инвеститор одступио од грађевинске дозволе да је озидао више од онога што стоји у техничкој документацији. Ми, без обзира на све и што је у поступку легализације, доносимо решење и закључак, али га не извршавамо док се легализација не оконча, и то инвеститори максимално користе", објашњава Загорка Панић из Секртаријата за инспекцијске послове Града Београда.

Тако се у Београду у последње две године појавило око 20.000 нових нелегалних објеката, кажу у Секретаријату за легализацију и апелују да се рок за легализацију више не продужава.

Предлог је да се ставе на "црну листу" и буду санкционисани они инвеститори који нису на време и у складу са уговореним обавезама измиривали накнаду за уређење грађевинског земљишта, а истовремено одступали од грађевинске дозволе коју су добијали и градили више квадрата, каже Немања Стајић из Секретаријата за легализацију.

Већина домаћинстава је у незавидној ситуацији јер су њихове куће грађене пре 30 година јефтиније од легализације. С обзиром на то да су они градили да би решили стамбено питање, легализација би за њих требало да буде повољнија.

А несавесни инвеститори, наглашавају у Секретаријату за легализацију, морају да се кривично гоне и натерају да плате легализацију.