Како стати на пут нерегистрованим фирмама

Осим што је донео обједињено деловање инспекцијских служби, закон који је на снази од овог месеца отклонио је препреке и у контролисању нерегистрованих фирми.

Дуже од две деценије са двадесетак запослених, јагодинска фирма грађевинског материјала послује поштујући све прописе. На честе контроле надлежних се не жале, али им нелојална конкуренција колега који избегавају дажбине држави и зато нуде повољније цене и те како смета.

"Лако нас је наћи, лако нас је контролисати, али прави задатак су нови порески обвезници, нови приход и ту би требало да се огледа снага и улога и допринос сваке инспекције, посебно тржишне и пореске", каже Станојло Маленовић, власник фирме "Грамат".

И поред тога што до сада у приватни посед нису могли без налога и помоћи полиције, порезници су за осам месеци урадили 270 контрола таквих локација – у 195 случајева откривено је нелегално пословање.

Вредност утврђеног пореза и одузете робе прелази 15 милиона динара. Уз нови закон, порезници велику помоћ очекују од општинских инспекција.

Марко Маринковић, заменик директора Пореске управе, каже да ће закон умногоме помоћи не само Пореској управи, већ и целој државној управи, јер се управо са њим врши синергија надлежних државних органа у борби против сиве економије и нелегалних делатности.

Међу онима који су нелегално пословали највише је столара, ауто-механичара, фризера и козметичара. Колико фирми послује у најтамнијој нијанси сиве економије није лако утврдити, кажу стручњаци.

"Међутим, неке фирме које раде легално у сличним делатностима, покушале су да израчунају колико је оних који њима праве нелојалну конкуренцију и када се ти подаци саберу из више различитих истраживања у Србији, тај број је негде између 30 и 40 хиљада", каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Посебно место у тој групи заузима производња колача, зимнице, кетеринга и продаја преко интернета. Такве фирме требало би стимулисати да пређу у легално пословање.

"Овде, просто, треба применити оно што је примењено у више од 20 земаља ЕУ, а то је да се пре свега оваквим лицима која би отворила фирме и запослила себе и чланове породице, порези и доприноси у првих годину-две укину или смање", каже Рајић.

Нерегистроване фирме би преласком у легалне могле променити и слику незапослености у Србији. Према неким проценама, за осетан пад незапослености довољно је око 60.000 нових малих преузећа.