Љајић: Претиче нас конкуренција на руском тржишту

Расим Љајић је у изјави Танјугу прецизирао да је у првом кварталу ове године извоз младог сира у Русију смањен за 32 одсто, а фете за 74 одсто, а као кључни разлог за то наводи већу конкурентност произвођача сира са трећих тржишта који су привукли руске добављаче.

Љајић, међутим, подсећа да је сир, уз вино које је такође забележило пад од преко 50 одсто, међу ретким производима у групи пољопривредно-прехрамбених који нису успели да се изборе за бољи пласман на руском тржишту.

Наиме, ова извозна група остварила је, подсећа он, раст од 20 одсто у првом кварталу.

Министар наводи пример јабука чији је пласман порастао за 72 одсто, малина за 81 одсто, пасуља за 83 посто, извоз сточне хране због ниске основе порастао више од осам пута, а свињског меса скоро 300 одсто.

На другој страни, укупан извоз у Русију у првом кварталу је 36 одсто мањи од истог периода лане јер је, како тврди, забележен знатан пад у извозу индустријских производа. Он је рекао да је 63 одсто смањен извоз фрижидера и замрзивача, тепиха 72 одсто, гума 52 одсто, а покривача за подове 60 одсто. 

Кључни разлози за мањи извоз у Русију, објашњава, јесу пад вредности рубље која је последично довела до пада тражње на руском тржишту, али истиче да разлоге треба тражити и у већој конкурентности произвођача са трећих тржишта који су привукли руске добављаче.

"Имате трећа тржишта на која руски добављачи морају да се ослоне због њихове конкурентности, а то су тржишта Јужне Америке, Кине, Турске, којима ми не можемо да будемо конкурентни и отуда пад нашег извоза када говоримо о различитим врстама сира", објашњава министар трговине.

Он додаје да је сир који је увезен на руско тржиште из Јужне Америке много јефтинији од оног који нуде српски произвођачи.

Љајић, међутим, додаје да је интерес Србије да што пре дође до стабилизације вредности рубље, затим до нормализације односа између ЕУ и Русије, јер би Србија на тај начин могла да у пуном капацитету искористи Споразум о слободној трговини са Русијом.

Упитан како то да је истовремено дошло и до пада извоза индустријских производа и до раста извоза малине или пасуља, он објашњава да је то сасвим логично јер се у кризи људи прво одричу онога што им није неопходно.

"Упркос паду рубље и смањене тражње у Русији, људи не могу да се одрекну хране и зато је извоз пољопривредних производа у глобалу доживео пораст од 20 одсто", тврди Љајић.

Истакао је да је, поред пада од 36 одсто укупног извоза у Русију у прва три месеца, истовремено 12 одсто смањен и увоз.