Како спасти грађевинске фирме од банкрота и стечаја

До пре две деценије Србија се дичила својом грађевинским фирмама. Онда су уведене санкције, а затим и приватизација тих предузећа. Зачарани круг кашњења у плаћању, лоши прописи, корумпирана бирократија, преваре инвеститора, недостатак обртног капитала - само су неки од узрока слома српског грађевинарства. Неке фирме ће бити спасене, кажу надлежни.

Надлежни кажу да ће, захваљујући Закону о стечају који је предвидео и могућност усвајања унапред припремљеног плана реорганизације, неке грађевинске фирме бити спасене.

Пре годину дана, у једну грађевинску фирму, стечај је закуцао на врата због дуговања запосленима и држави. Али, захваљујући усвојеном акционом плану Владе Србије, омогућено је да ипак уђу у унапред припремљен план реорганизације.

"Шансе има, али, верујте, врло тешко. Ако немамо озбиљну и осмишљену помоћ државе, довољно посла, инвестиција на тржишту нема, а нама су највећи проблем пореске обавезе да бисмо изашли из ове кризе", каже Ђорђо Антељ из грађевинске фирме "Гемакс".

И једино предузеће за хидрограђевинске радове у нашој земљи покушава да изађе из дуговања старог четврт века. Тачније, још из деведесетих, када су градили светске луке.

За те уговоре тадашње руководство положило је гаранције у државне банке, али по окончању посла те депозите није отказало, а камате су расле. Док се не разреши ситуација, садашње руководство покушава да спасе фирму. После 25 година потписује уговор са словачком фирмом "Профинекс".

"Наша компанија би требало тамо да чисти брану 'Габциково' и тај посао би требало да се заврши за 90 дана. Да би могли да сачувамо 250 до 300 радних места, кроз унапред припремљен план, предвиђено је да се обавезе конвертују у капитал", каже Миодраг Милојевић, директор ПИМ-а.

Српско грађевинарство мора да сачува специјализована предузећа, сматрају стручњаци.

"Те дугове треба преиспитати, колико је држава учествовала у тим дуговима, шта је наплатила кроз нафту, а шта кроз ефективу. Радници јесу оштећени, то треба да се измири", каже Горан Родић из Грађевинске коморе.

У привредном суду од прошле године 19 фирми је поднело унапред припремљен план реорганизације, а међу њима су и две грађевинске.

"Усвајање плана реорганизације зависи од гласања самих поверилаца. Дакле, уколико држава препозна некакав свој интерес да неке правне субјекте очува, онда она то мора показати на тај начин што ће гласати за те планове реорганизације", објашњава председник Привредног суда Јован Кордић.

Надлежни чине све да се домаћа грађевинска предузећа сачувају. 

"Акциони план развоја водног саобраћаја у наредних пет година је препознао ПИМ као једну од битних фирми са већинским државним капиталом, која може да спроводи све наредне пројекте и испоштује један од својих битних задатака, а то је исправност и пловност свих наших водних путева", каже Лепосава Сојић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Примера ради, у Шведској, када компанија дође у финансијску потешкоћу, одмах долази порески стручњак са банкаром и прави план изласка из кризе. То би могло да се примени и код нас, сматрају стручњаци.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом