Петровић: Не очекујемо привредни раст у 2015. години

У понедељак почињу званични разговори између шефице мисије ММФ-а и српских министара, у оквиру прве ревизије трогодишњег аранжмана из предострожности.

Председник Фискалног Савета Павле Петровић у интервјуу за РТС говори о томе шта очекује да ће се наћи на столу између две стране.

Прву ревизију дуго договараног аранжмана са ММФ-ом Влада је дочекала без стрепње. Каквој оцени Србија може да се нада 12. маја?

Мислим да ће бити позитивна оцена што се тиче фискалног дефицита јер је мањи него што је планирано. Очекујем да ће предмет дискусије бити резултати у реструктурирању јавних предузећа – "Србијагаса", ЕПС-а, Железница, то је једно. Друго је питање реструктурирања и приватизације преосталих предузећа, и трећи блок је реформа запошљавања у буџетском сектору.

Како ви објашњавате то што је дефицит за четири месеца уместо 71 милијарду динара, 21 милијарда?

То је првенствено резултат смањења плата и пензија. Дакле, без смањења плата и пензија не би било ни фискалне консолидације, нити трајног смањења дефицита, то је прво и основно. Уз ово, оно што је додатни резултат јесте боља наплата пореза, односно већи обухват сиве економије и то је дало за резултат нешто мањи дефицит него што је планиран. Остала разлика, која је, изгледа, позитивна, резултат је привремених мера – јавне инвестиције су упола мање него што је планирано, што је катастрофално, и друго је што су дивиденде од јавних предузећа у највећем делу покупљене у првом кварталу, а заправо треба да се односе на целу годину.

Имамо најаву да би могле да се повећају плате и пензије, и то већ од октобра. Ви кажете да је прерано, зашто?

Ако би вратили плате и пензије на ниво који је био пре новембра прошле године, дефицит би се вратио на стари ниво од 6,6 одсто и ми не видимо простор за њихово повећање током ове три године, закључно са 2017. годином.

Из Владе се чују наговештаји да не сматрају више да је у јавном сектору толики вишак запослених као што се мислило раније и да би са ММФ-ом могло да се преговара и да то смањење броја радних места буде мање. Да ли је то реално?

Неког основа за то има, али ако би се преговарало да не буде велики број смањења, значи да морамо имати уштеде на другој страни, да побољшање наплате и дефицит који је нешто мањи него планиран, да се те уштеде искористе за нешто спорији пад запослености у јавном сектору.

Више пута је Фискални савет упозоравао да мора да се уведе ред у пословање јавних предузећа. Увек сте апострофирали ЕПС, "Железнице Србије", "Србијагас". На томе инсистира и ММФ – да се смање давања из државне касе. Има ли помака?

Не види се значајнији помак. Има индикација да се ради на плановима реструктурирања. Верујем да ће то бити један од основних разговора са ММФ-ом. Изгледа да има мало простора због цене гаса која је нижа и цене нафте која је пала на светском тржишту, да се добије време да се ти проблеми решавају. Али они морају током ове године да се реше.

Влада очекује од ММФ-а и да промени прогнозу очекиваног раста српске привреде са негативне на позитивних 0,5 одсто. Да ли је то и оствариво?

Како идемо, ми још увек не видимо да би привредни раст могао да се појави ове године. Управо објављени податак да је БДП у првом кварталу пао 1,9 одсто на годишњем нивоу указује, када се екстраполира на целу годину, на негативан раст. Према томе, и ако дође до неког побољшања у току године, ја не очекујем да то буде неки позитиван раст, већ пре нека стагнација.