Трећина промета у трговини у сивој зони

Више од трећине промета у трговини обавља се у сивој зони, највише на пијацама и у пограничним подручјима, а трговци, посебно мали, на губитку су и због великих банкарских провизија за ПОС терминале, наводе у ПКС, преноси Танјуг.

Промет у сивој зони највише је изражен у пограничним подручјима као што је Суботица, али и свим другим градовима у Србији.

Како би се трговина из нелегалних преселила у легалне токове треба растеретити привреду великих дажбина, пореза и такси и омогућити свима да под истим условима играју тржишну утакмицу, рекао је заменик председника Групације трговаца прехрамбеним производима на велико и мало Удружења за трговину ПКС Млађан Шумић.

У протеклих неколико година трговци су суочени са падом куповне моћи становништва и промета на мало, као и великом неликвидношћу која је све израженија, истакнуто је на седници Групације, а објављено је на сајту ПКС.

Секретар Удружења за трговину ПКС Гордана Хашимбеговић указала је на неопходност заједничке активности на сузбијању сиве економије свих релевантних институција, министарстава, асоцијација.

Хашимбеговићева је подсетила да је ПКС формирала Међуресорну радну групу за сузбијање сиве економије.

Представник Министарства трговине, туризма и телекомуникација Драган Гајић најавио је израду Стратегије за сузбијање сиве економије која се, како је рекао, ради у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

У израду тог документа укључена су и друга надлежна министарства, рада, трговине, пољопривреде.

У Министарству трговине формиран је одсек за сузбијање сиве економије, а очекује се да ће Закон о инспекцијама бити велики корак у правцу сузбијања нелегалне трговине, објаснио је Гајић и истакао да највећи проблем представља продаја нерегистрованих трговаца на пијацама, бувљацима и преко Интернета.

На седници Групације, трговци су истакли као један од великих проблема високе банкарске провизије, које иду до три одсто на ПОС терминале за плаћање платним картицама, као и на електронско плаћање где провизија иде до 25 динара по налогу.

Како су објаснили, на рачун мањи од 1.000 динара, а у малим трговинама је таквих чак 90 одсто, јер се углавном купују новине, цигарете и друге ситнице - 15 динара је провизија банке за ПОС терминал, а зарада 4,5 динара па су мали трговци на губитку.

Представници Народне банке Србије рекли су да је Централна банка упозната са ситуацијом и да ће ускоро предложити решење тога проблема.

Трговци се такође залажу и за израду новог регулаторног оквира о меници и чеку јер је, по њиховој оцени, постојећи закон у потпуности застарео.