Потекао бакар из нове топионице РТБ-а, изливена прва анода

Генерални директор РТБ-а "Бор" Благоје Спасковски рекао је да је комплетан циклус заокружен – постројење је окончано и функционише цела металуршка линија, наводи се у саопштењу РТБ-а.

"Први бакар из нове топионице најбољи је доказ да су нова топионица и фабрика сумпорне киселине готове, да су сва постројења у функцији и да раде. Ово је изузетан дан за Боране и мештане околних села, који добијају чисто небо, али и изузетан дан за све грађане Србије, јер радом нове топионице РТБ Бор повећава своје учешће у БДП-у земље, отвара нове правце развоја у делу прераде бакра и могућности за повећање стандарда у одређеним привредним гранама", рекао је Спасковски.

Захвалио се свима који су, како је рекао, допринели изградњи нових пирометалуршких постројења у Бору и учинили све да нова топионице и фабрика сумпорне киселине почну да раде.

Утрошен је 251 милион евра за изградњу нових пирометалуршких постројења у Бору, односно за замену технологије топљења новом, савременом аутогеном јединицом са фабриком сумпорне киселине која ће убудуће радити у складу са светским еколошким стандардима.

Радом нове топионице РТБ "Бор" ће, с једне стране, удвостручити производњу бакра, племенитих метала и сумпорне киселине, а са друге - чиста технологија коначно доноси и чисто небо над Бором и околином.

Модернизацијом топионице у Бору емисија и имисија штетних материја у ваздуху, води и земљишту биће испод законом прописаних вредности, а у исто време искоришћење сумпор-диоксида и бакра биће 98 процената што ће задовољити еколошке стандарде који важе у Србији и Европској унији.

Нова технологија захтева висок капацитет због смањења трошкова и већег искоришћења бакра и сумпор-диоксида, а пројектовани (прерада до 400.000 тона концентрата бакра годишње) сасвим је прихватљив јер ће рудници у Бору и Мајданпеку фазном модернизацијом и повећањем производње обезбедити планирану количину за прераду.

Нову топионицу и фабрику сумпорне киселине градили су канадски "СНЦ Лавалин" и његов подизвођач, уједно и власник аутогене флеш-смелтинг технологије "Otokumpu", финска компанија "Outotek".

Надзор над пословима које су носили Канађани и Финци, али и свим локалним радовима који су били поверени "Енергопројекту", обавио је Грађевински факултет, Београд. Велики део уграђених елемената произведен је у Србији, а на пројекту је било ангажовано око 800 радника.