ЕК: Позитивна изненађења у буџету Србије

"Власти у Србији већ су предузеле важне кораке како би се започела примена препоручених реформи", оцењује се у најновијем редовном кварталном извештају ЕК, иако је Србија податке о мерама фискалне консолидације доставила Бриселу тек 13. марта ове године, наводи дневни лист Политика, а преноси Танјуг. 

Европска комисија је проценила да ће многе мере своје ефекте дати у току ове године, а циљ је да се до краја 2017. године мањак у државној каси сведе на 3,8 одсто БДП-а.

За разлику од извештаја о напретку, аутори извештаја ЕК се уздржавају од вредносних оцена и износе само констатације на основу оног што су уочили.

Мере фискалне консолидације, које се односе на период од 2015. до 2017. године, Србија је ЕК доставила у марту, наводи се у овом документу, али и поред тога аутори извештаја програм мера оцењују као прихватљив и констатују да је њиме у наредном трогодишњем периоду планиран просечни годишњи раст привредне активности од око један одсто. 

У кварталном извештају ЕК констатовано је да је на крају прошле године минус у буџету био 6,7 одсто БДП-а, уз подсећање да је крајем 2013. био је 5,5 процената БДП-а. 

Примећује се да је коначан резултат ипак нижи од планираног првобитним буџетом и ребалансом.

"Резултат који је бољи од очекиваног произашао је као последица чињенице да су капитални издаци реализовани у знатно нижем обиму од планираног, као и због неисплаћених отпремнина, јер је процес реструктурирања каснио", оцењује ЕК у извештају.

Аутори извештаја наводе да су буџетска кретања у прва два месеца ове године позитивно изненађење, јер је на крају фебруара у државној каси остао вишак од 4,7 милијарди динара. 

Укупни приходи повећани су за осам, док су непорески приходи већи за чак 60 процената, а забележен је и раст прихода од акциза на дуван (22,2 одсто), приходи од царина већи су за девет процената, док је увозни ПДВ већи за 7,9 одсто. 

Са друге стране, укупни расходи били су мањи за 4,7 одсто у односу на исти период прошле године, као и издаци за плате који су били нижи за 14,9, а за пензије 3,6 одсто. 

Процена ЕК о укупним државним дуговањима донекле се разликује од званичне процене Министарства финансија, јер у извештају ЕК наводи се да је јавни дуг на крају фебруара достигао 72,3 одсто БДП-а, односно свега онога што привреда и грађани створе за годину дана, а српско Министарство финансија процењује да је јавни дуг око 71,9 одсто БДП-а. 

Раст државних дуговања је, према оцени аутора извештаја ЕК, добрим делом последица јачања долара у односу на евро (нешто мање од милијарду евра). 

У прва два месеца годишња инфлација пала је испод један одсто, што је далеко од инфлаторног циља (од 2,5 до 5,5 одсто). 

Оно што цене и даље држи на ниском нивоу је слаба домаћа тражња, затим ниске цене нафте, одуговлачење са подизањем неких цена које држава регулише (попут електричне енергије, на пример). 

Инфлација је ниска и због тога што се главни српски трговински партнери суочавају са дефлаторним притисцима, сматрају аутори извештаја.

Релаксација монетарне политике постала је могућа због смањења геополитичких ризика у окружењу и због чињенице да је Србија применила строге мере стезања каиша, које су предвиђене и аранжманом са ММФ-ом.

Аутори извештаја наводе да је од јесени прошле године, као последица програма државног субвенционисања зајмова, започео кредитни раст, а највећи је забележен на крају јануара 2015. године (6,1 одсто). 

С обзиром на то да је програм субвенционисања кредита престао почетком године, у фебруару је већ забележен мањи кредитни раст (4,9 одсто).

Када је реч о ситуацији на тржишту рада, према анкети о радној снази у четвртом тромесечју прошле године незапосленост је пала на 16,8 са 17,6 одсто у трећем кварталу, наводи се у кварталном извештају ЕК.