недеља, 26.04.2015, 19:30 -> 20:11
Корак у свет са новопазарским ципелама
Српски произвођачи знају да направе квалитетну ципелу, али морају да се науче да гледају глобално а не локално, сматрају амерички стручњаци. Савет стручњака је добродошао и произвођачима џинса чији број се у Новом Пазару преполовио у односу на деведесете.
Да би Србија више извозила, посебно одећу и обућу, мора више да уложи у промоцију својих производа, да наступа на сајмовима и да на тај начин постане уочљивија. То је показало искуство стручњака Америчке агенције за међународни развој – УСАИД на пројекту одрживог локалног развоја, а који су радили са произвођачима ципела и џинса из неких делова Србије.
Сами своји мајстори и тако већ деценијама, породица Дервишнуровић у Новом Пазару преноси традицију израде обуће са колена на колено. Да би опстали, ишли су корак напред у својим ципелама и сада уз помоћ УСАИД-а покушавају да освоје страна тржишта и креирају нове моделе.
Произвођач обуће "Антилоп" Хасим Дервишнуровић каже да су на сајму у Диселдорфу били два пута и да су већ остварили неке контакте.
"Једна немачка фирма је послала представника да усвојимо неки пројекат у обућарству који до сада није био на тржишту", каже Дервишнуровић.
Амерички стручњаци кажу да су се на терену уверили да српски произвођачи знају да направе квалитетну ципелу, али да морају да се науче да гледају глобално, а не локално.
Џордан Салиман, консултант за мала и средња предузећа УСАИД-а, каже да су произвођачима обуће дали савет како да буду конкурентнији са дизајном, али пре свега како да се пробију на страна тржишта и привуку пажњу на себе.
"И Србија сада има одличну прилику да привуче стране компаније у ову област, многе од њих ме зову и траже савет где да покрену производњу", каже Салиман.
Савет стручњака је добродошао и произвођачима џинса чији број се у Новом Пазару преполовио у односу на деведесете.
"Ми смо са УСАИД-ом почели 2008. године. То су године почетка светске економске кризе. Први пројекат је био набавка опреме и софтвера, после тога су тражили да им кажемо у чему би они могли да нам асистирају. Видели смо да су то страна тржишта", каже Нихат Угљанин, генерални директор "Бруг џинса" у Новом Пазару.
Није све у производу, извоз зависи и од начина на који се комуницира са страним партнерима.
"То су нека поља на којима радимо, и то поправљамо. Добра ствар је да то не захтева никакву велику инвестицију у материјалном смислу, више је промена пословног размишљања и деловања", каже Семих Дуровић, регионални пројект-менаџер УСАИД-а у Новом Пазару.
Оно за шта новац треба јесу машине и сировине, зато се и у Новом Пазару као и у читавој Србији мали произвођачи жале на скупе кредите. Кажу, подстицаји за извоз од државе у овом тренутку били би више него потребни.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар