Од јула лични банкрот

Дужницима који нису у стању да испуњавају своје обавезе према банкама, пореској управи, јавним предузећима и осталим повериоцима, могла би бити пружена могућност да прогласе лични банкрот и биће им додељен лични стечајни управник, рекао је Јовић у емисији "Упитник" на РТС-у.

Лични стечајни управник имао би задатак да испланира како да се дугови једног физичког лица што лакше и безболније измире, а да му се не угрози лична егзистенција, објаснио је Јовић. 

Граница од које ће бити проглашаван лични банкрот грађана биће накнадно одређена, али ће за почетак бити дефинисан временски период, рецимо 10 дана, као дозвољена граница за кашњење у измирењу обавеза, после које ће бити проглашаван лични банкрот, рекао је Јовић.

Пре проглашења личног банкрота грађанима ће бити омогућено да реструктуирају своја дуговања, да их репрограмирају, продуже рок враћања и отплаћују мање камате, објаснио је Јовић.

Грађанима ће бити учињен уступак да ускладе своје трошкове и примања да би могли да враћају дугове, а ако ни то не могу, тек онда ће бити проглашаван лични банкрот и добиће личног стечајног управника, објаснио је он и додао да ће трошкови ангажовања личног стечајног управника зависити од модела који буде примењен.

Стратегија за решавање проблематичних кредита припрема се у сарадњи са ММФ-ом, Светском банком и Европском банком за обнову и развој, рекао је представник НБС. 

Ванредни професор на Београдској банкарској академији Малиша Ђукић рекао је да лични банкрот подразумева однос између банке и грађана и идеја је да се новим законом дужнику омогући да учини све што може и да рецимо у року од три до пет година да измири дугове и то је скандинавски модел - један од три најчешћих у Европи.

Ђукић је рекао да би требало да буде одређен суд који ће се бавити личним банкротом грађана, оцењујући да би пре проглашења личног банкрота требало наћи задовољавајуће решење и за повериоца и дужника.

Један од кључних момената биће да се одреди граница прихода, испод које лични стечајни управник не може узети грађанима дужницима, и да му се омогући минимум егзистенције, рекао је Ђукић.

Председник Управног одбора Републичке уније потрошача Денис Перинцић рекао је да би грађанин требало да буде заштићен од поверилаца, да би учинио све што може да измири своја дуговања, пре проглашења личног банкрота.

Перинчић је изразио незадовољство што банке данас у Србији продају имовину својих дузника испод тржишне цене, скоро у бесцење, често испод половине тржишне вредности.

Према званичним подацима, у овом тренутку у просеку сваки становник Србије дугује скоро 900 евра, око 150.000 је у озбиљним финансијским проблемима, док су банке блокирале рачуне око 200.000 грађана.