Цене некретнина коначно стабилне

Председник Управног одбора Кластера некретнина Ненад Ђорђевић је рекао Танјугу да је до великог пада цена дошло зато што је држава, с почетка економске кризе 2008. у САД, у страху од 'мехура' на тржишту некретнина правила у јавности кампању да ће цене некретнина падати, што је уплашило инвеститоре у некретнине и становништво.

То је, објаснио је Ђорђевић, пратио велики раст незапослености од 2009. до 2012. и реалан пад зарада.

Ђорђевић подсећа да је пре тога забележен раст цена некретнина у Србији, пошто су од 2004. до 2006. била повећана новчана средства становништва и привреде, па је уз либералну пословну политику банака тржиште стамбених кредита доживело експанзију.

"Цене су сада стабилне већ дужи период, ипак ова година је почела - ни добро ни лоше. Тренд из 2014. се наставља, у јануару ове године је забележен значајан раст девизне штедње у банкама, што је један од узорока пада промета некретнина", рекао је он.

Према његовим речима, у периоду од 2008. до 2010. је сваке године девизна штедња расла између 600 и 700 милиона евра.

"Тај тренд је у јануару 2015, из за сада непознатих разлога, био поприлично јак. Сматрам да би тражња на тржишту некретнина била повећана када би Народна банка Србије натерала наше банке да снизе каматне стопе на девизну штедњу", рекао је Ђорђевић.

Веома је значано, истиче он, то што су цене сада стабилне, јер нико неће да улаже у нешто зашта очекује да ће да појефтини.

Ђорђевић наводи да је на штедњи грађана скоро 10 милијарди евра и да би бар половина тог износа могла да оде на куповину некретнина.

Он очекује већи раст промета некретнина у наредном периоду, као и да ће бити само мањих осцилација у ценама.

Менажер продаје у компанији Менаџер Милан Симоновић је, такође, рекао Танјугу да су сада стабилне цене некретнина и да има само мањих одступања за поједине локације.

"Сада је повољан тренутак за све који желе да купе некретнину, јер су цене ушле у реалан оквир", поручио је Симоновић додајући да је 2014. била стабилизациона година, пошто су продавци схватили да морају да коригују цене.

Он је казао да су цене од 2008. на неким локацијама пале и за више од 30 одсто, као и да је то било најизраженије на периферним градским локацијама.

И сада, каже он, постоје многи продавци који траже нереално високе цене имајући у виду то колико су њихове некретнине вределе 2008. године.

"Тада је био бум кредита, па су се многи опекли и сада не могу да отплаћују кредите, а када хоће да продају могу да добију доста мање", рекао је Симоновић.

Симоновић још наводи да је раније било око 70 одсто кредитних купаца, док их је сада свега око 20 одсто, јер више нема субвенционисаних стамбених кредита.

Директор агенције "Легат" Недељко Малиновић је рекао Танјугу да су се цене стабилизоване и да је продаја ове године боље почела него у 2014.

Он је напоменуо да има много више интересовања иако понуда није сјајна, јер се јако мало гради.

"Има много више позива него ранијих година, али не баш у тој мери да би могли да кажемо да је то кренуло, али надамо се да ће кренути уколико неки новац уђе у Србију", казао је Малиновић.

Највише се траже мали станови, јер људи углавном имају до 50.000 евра, док је за скупље станове доста теже наћи купце.

Малиновић очекује да ће у наредних пет година цене расти, с обзиром на то да ће у земљи бити реализован велики број пројеката, а нарочито у Београду.