Волстрит џорнал: Еврозону руши Италија, а не Грчка

Ако је криза у Грчкој акутна, онда се она у Италији, трећој по величини привреди еврозоне, може назвати хроничном, наводи амерички лист, преноси Танјуг.

Волстрит џурнал додаје да ће се Европска монетарна унија суочити са проблемoм много већим од грчког, уколико подаци из Рима у мају не покажу да је Италија изашла из трогодишње рецесије.

Да би еврозона напредовала, потребно је да њеним чланицама буде боље унутар него ван монетарног блока, нагласио је недавно председник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги. Најочигледнији пример је Грчка, чија је влада предложила нови пакет мера у циљу откључавања исплате 7,2 милијарде евра вредне транше међународног кредита помоћи укупне вредности 240 милијарди евра.

Италијанска привреда заправо успорава већ деценијама. Према подацима Међународног монетарног фонда, осамдесетих година просечан годишњи раст БДП-а износио је 2,1 одсто, да би у деведесетим пао на 1,4 одсто, а у првој деценији овог века на 0,6 одсто. Од 2010, просечан годишњи раст БДП-а је негативан и износи минус 0,5 одсто.

За Италију ипак има наде, захваљујући програму квантитативног лабављења који је покренула ЕЦБ, ниским ценама нафте и слабом евру. Најновији низ индикатора је позитиван. Индекс управљања набавком ког израчунава компанија "Маркит" је у марту порастао на једанаестомесечни максимум од 53,3 поена, а у порасту су и потрошачко и пословно поверење.

Стручњаци Уникредит банке предвиђају да је привредни раст у првом каврталу био позитиван први пут од 2011. и износио 0,2 одсто.

Неки други подаци, међутим, не пружају разлог за оптимизам. Индустријска производња је у јануару пала 0,7 одсто, незапосленост је у фебруару порасла на 12,7 одсто, а међу младима на чак 42,6 одсто.

Потенцијал привредног раста Италије забрињавајуће је низак, наводи амерички лист. Економисти банке "ЈП Морган" сматрају да ће раст БДП-а у наредним годинама бити на нултом нивоу.

Напори премијера Италије Матеа Ренција да реформише привреду биће од кључног значаја, а његов труд да побољша услове на тржишту рада заслужује сваку похвалу.

Ипак, једна од великих баријера које коче привредни раст Италије јесте "култура" која спречава јачање малих предузећа и која штити тренутно запослене на штету младих који траже посао, сматра лист.

Ближи се неколико важних датума за будућност еврозоне: Грчка 9. априла треба да отплати 450 милиона евра ММФ-у, а Италија ће 13. маја сазнати да ли је изашла из трогодишње рецесије. Уколико није, јавиће се додатна питања шта еврозона чини за добробит својих чланица, закључује Волстрит џурнал.