Држава и даље не зна шта има од имовине

Иако је Закон о јавној својини усвојен пре четири године, држава још нема прецизну евиденцију о имовини којом располажу Војводина, локалне самоуправе и 730 јавних предузећа. Рок за упис јавне својине продужен је до октобра 2016, а у Дирекцији за имовину кажу да ће се за око две године стећи законски услови да Влади поднесу извештај о стању имовине у јавној својини.

Из Мреже за реституцију упозоравају да ће огромна државна имовина лако постати плен одређене групе људи ако се не буде завршила евиденција, посебно у јавним предузећима.

Упис права јавне својине је бесплатан. Ради га служба за катастар непокретности која, по закону, уписује право својине у корист покрајине, локалне самоуправе или јавног предузећа. Потом се подаци достављају Дирекцији за имовину, која их уноси у јединствену евиденцију непокретности у јавној својини. Краљевчанима је било потребно три године да поднесу пријаву за упис шест хиљада предмета.

"Ми управо чекамо одговор дирекције за имовину да нам достави да је та пријава стигла и да нам достави шта је у процесу реституције", каже Томислав Илић, градоначелник Краљева.

У Пожеги тврде да су пре шест година евидентирали врсту земљишта, начин коришћења и којој катастарској класи припада за сваку месну заједницу.

"По упутствима добијеном од републичке дирекције за имовину договорили смо се и усагласили да се те промене врше од случаја до случаја", каже Миладин Филиповић, јавни правобранилац из Пожеге.

За разлику од многих општина, Покрајина је била брза у враћању јавне својине која је 1995. године била пренета у власништво Републике.

"Можемо рећи да смо овај посао завршили кад су у питању непокретности и грађевинско земљиште и сад је акценат стављен на упис путева и каналске мреже", каже Марко Радосављевић, директор Управе за заједничке послове покрајинских органа.

Међутим, у Покрајини кажу да тај процес не треба да се схвати олако јер после истека рока имовина постаје власништво Републике.

"То су велике ствари, даће вам једну слободу а са друге старне имаћемо обавезу и опасност да ли ћете имати довољно финансијских средстава да одржавате ту имовину, која се мери милијардама евра", каже Бранислав Бугарски, покрајински секретар за локалну самоуправу. 

Враћање имовине локалним самоуправама требало би да обезбеди њихов развој.

"Кључни проблем у Србији и за реституцију и за приватизацију је јако лоша, катастрофална евиденција и не постојећа и непотпуна евиденција непокретности у јавној својини, то су основни проблеми који се морају хитно решавати", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Због Националне стратегије за борбу против корупције Србија је дужна да евидентира државну имовину. За то је надлежна Дирекција за имовину, којој локалне самоуправе и јавна предузећа подносе захтеве у папирима.

"То је посао који дуго траје и који као такав никад неће бити готов. Оно што сада ради дирекција успоставља софтвер којим ће сви они на клик у року од једне секунде имати информацију. Оно што је неопходно да катастри непокретности што пре ураде све старе уписе на СФРЈ, СРЈ и СЦГ", каже Јован Воркапић из Дирекције за имовину.

У Дирекцији кажу да је разлог за досадашњу неажурност недостатак казни што ће, како се најављује, бити промењено Изменама Закона о јавној својини.