Ко је у трци за куповину ПКБ-а?

Једна од 500 фирми које је држава понудила на продају – "ПКБ корпорација", занимљива је и домаћим и страним купцима, ако је судити по достављеним писмима о заинтересованости. Колико је заиста оних који би да купе београдску фабрику млека, знаће се у другој половини године када се очекује јавни позив за њену приватизацију. У комбинату кажу да им осим Кинеза ниједан потенцијални купац није долазио у посету.

Без терета старих дугова ПКБ би, кажу, пословао с профитом, а овако су и прошлу годину завршили с минусом. Очекују да ће многи желети да купе пакет њихове имовине, јер је то модел приватизације који је одабрао Град Београд као власник.

"У оквиру тог дела имовине биће практично сва имовина ПКБ-а, земљиште, животиње, механизација, цео технолошки процес, потребан број запослених, услов да одређени број година мора да задржи сточарску производњу на овом нивоу", каже Драгиша Петровић, генерални диркетор ПКБ-а.

Петровић каже да имовински пакет не садржи грађевинско земљиште које остаје Граду Београду и да овог тренутка не би могао да спекулише око вредности предузећа.

Представницима запослених у ПКБ-у не допада се идеја да се сва имовина преда у приватно власништво.

"Ми смо за модел постојања ПКБ-а са већинским државним власништвом. Немамо против да се делимичном приватизацијом нађе ефикаснији менаџмент, али не треба овакву компанију препустити било коме", каже Никола Лазић из Независног синдиката "ПКБ корпорације".

"Више сам волела да смо могли да га сачувамо у оквиру државе, али модели пословања су такви да намећу потребу да се препознаје власник, да он одговара за производњу и да он буде тај који ће гарантовати континуитет комбината", каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

"МК група" и Индустрија меса "Матијевић" најпознатије су од домаћих компанија које су се пријавиле да су заинтересоване да купе ПКБ. Потенцијални страни инвеститори су из Немачке, Данске, Хонгконга, Аустрије, Кине и Русије.

"Треба водити рачуна да се не десе лоши примери из прошлости, да дођу прави власници који су били у том бизнису, а не људи који се нису ни бавили пољопривредом", каже Драган Гламочић, саветник премијера за пољопривреду.

Према његовим речима, боље је ако дође инострани капитал, али, ако не дође, добродошао је и домаћи.

"Свима онима који се залажу за приватизацију пољопривредног земљишта саветујем да продају своје станове странцима и да онда од њих изнајме те станове да у њима станују", каже агроекономиста Миладин Шеварлић.

А пре јуна и јавног позива за приватизацију пред ПКБ-ом је други изазов – како превазићи 31. мај, када престаје законска заштита од поверилаца. То значи да би првог јуна на врата могли да им закуцају повериоци и да траже 27 милиона евра, колико ПКБ има такозваних старих дугова.

Сличну муку мучи већина од око 300 предузећа у реструктурирању за које држава тражи власника. У Министарству привреде, кажу, разматрају различита решења како да се рок испоштује, а да 1. јуна не настане колапс.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.