Уз концесије до модерних ауто-путева

Због година у којима ниje градилa ни километар ауто-пута месечно, Србија је постала инфраструктурно слепо црево Европе. Држава је решила да путеве гради брже и да тиме изађемо из кризе. Питање је – где наћи новац када га у државној каси нема довољно, а превисок јавни дуг не дозвољава ново задуживање.

Државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Дејан Трифуновић каже да је опредељење Владе да се кључни будући ауто-путеви па и железница, делом граде на принципу концесије.

"Мислим на Коридор 11, који треба завршити комбинацијом кредита и концесије... У питању је густо насељен регион и ја сам готово уверен да ћемо заинтересоване партнере убедити да половином године дођемо до уговора", каже Дејан Трифуновић.

Концесија значи да инвеститор финансира пут и користи га, односно убире приход, на пример 30 година. После тога, држава преузима власништво, у овом случају над ауто-путем ка Црној Гори.

"Неки делови где је густина саобраћаја мања вероватно би подразумевали да држава обезбеди сигурну количину саобраћаја", каже економиста Љубодраг Савић.

Каже да би, имајући у виду да и црногорска страна гради с друге стране, исплативост у неком тренутку била већа, а дотације Србије мање.

На први концесиони оглас, за две деонице тог пута, иако су најавиле, две кинеске компаније нису дале понуду – баш зато што држава није била спремна да да гаранције.

Хрвати одустали од концесије на постојеће путеве 

О концесијама али на изграђене ауто-путеве размишљали су и Хрвати – хтели су да тако преполове дуг од шест милијарди евра за кредите које су узели да би их изградили. Али су одустали.

Хрватски економиста Дамир Новотни објашњава да је основна идеја била да се смањи дуг на начин да се понуди међународним концесионарима право управљања путевима на 35 или 40 година, а да они одмах плате три милијарде евра. Јавност је била против.

"Економски разлози су били за, али је политика у овом тренутку превагнула", каже Новотни.

Да ли је хрватско одустајање већа шанса Србији да нађе концесионара?

"Мислим да то у неком смислу може да значи, али да то Србији не даје никакве добре могућности. Много је важније да држава ради посао како треба, направи добар концесиони уговор, заштити интересе грађана и државе и да за четири, пет или шест година добијемо крај ауто-пута", сматра економиста Љубодраг Савић.

О градњи путева кроз концесије, у Србији се говори већ три деценије. А једини покушај реализације – градња ауто-пута Хоргош–Пожега неславно је завршен раскидањем уговора с аустријском "Алпином" и судским споровима.