Петогодишњи план Светске банке за Србију

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен нагласио је да анализа представља најважније тешкоће и утврђује приоротете Србије, после њеног потписивања споразума са Међународним монетарним фондом (ММФ).

"Наша је жеља да од привредника и локалне самоуправе чујемо мишљења о томе шта су вас најважнији приоритети, што ће послужити као основа за утврђивање стратегије коју ћемо са Владом Србије утврдити до краја јуна ове године", рекао је Верхеијен, преноси Танјуг.

Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић навео је да анализа показује да је просечан раст Србије од 5,5 одсто у првој деценији овог века резултат раста потрошње у земљи.

"То (укупан раст) је резултирало растом укупног дуга државе. Уследиле су светска криза, три рецесије и пад стандарда у Србији", нагласио је Шестовић.

Јавни сектор троши 750 милиона евра годишње

Према резултатима анализе, највећи проблеми су начин пословања државних институција, прегломазан јави сектор, који годишње троши око 750 милиона евра и неповољно пословно окружење.

"Проблем смо видели и у начину функционисања финансијског сектора, лошим пласманима банака, инфраструктури, аминистративним препрекама, неравномерном регионалном развоју, али и недостатку квалитетне радне снаге", рекао је Шестовић.

Истакао је да анализа као приоритете државе за следећих пет година види у већем инвестирању у образовање, здравство и социјална давања.

"Незапосленост је на високом нивоу, међу њима је највише младих до 24 године, а они ће се, уколико се нешто не промени, за неколико година наћи у ситуацији социјалне потребе. Томе треба додати и оне који ће са око 50 година живота остајати без посла и, практично, остати без шансе да га поново нађу", нагласио је Шестовић.

Оценио је да је таквом стању допринела "недоследна политика", која је тиме успоравала и процес придруживања ЕУ.

"Одржавање финансијске стабилности, унапређење јавног сектора, конкуретно пословно окружење, улагање у пољопривреду и самозапошљавање, инфраструктурно повезивање општина и градова, улагање у образовање, здравствену и социјалну заштиту би требало да буду приоритети државе", рекао је Шестовић.

Додао је да је "сасвим сигурно" да се у целом списку потреба у скорије време не може равномерно и истовремено улагати.

"Наша је намера да после Новог Пазара на ову тему разговарамо и у осталим градовима и општинама, како бисмо чули што више мишљења и тако дошли до макар неколико приоритета, које ћемо сугерисати Влади Србије", рекао је Шестовић.