Касни изградња путева, држава плаћа пенале

Повећање јавних инвестиција најбоља је мера да Србија изађе из рецесије, оцењује Фискални савет. Поручују, међутим, да су издвајања за то знатно нижа него у сличним земљама.

Српски путеви могли би да буду пут за излазак из кризе, ако држава реши да их сагради, и то темпом бржим од досадашњег. Од 2008. градило се 30 километара ауто-пута годишње, а 2012. тек 10 километара.

Спасоносна би могла да буде и железница, иако се изградња половине пруга, као и брзина воза везују за 19. век. За ово је добијен новац, али се не користи — и то милијарду и шест стотина милиона евра неискоришћених кредита за путеве, а милијарду за железницу.

Није искоришћено ни пола милијарде зајмова за енергетику ни исто толико за остале намене, израчунао је Фискални савет.

Постоји низ препрека, од документације до експропријације, али Влада мора да уложи напор да их реши, оцењује Фискални савет.

"Тај концентрисани напор подразумева да Влада има фокусирано тело, било у  Министарству грађевине или при председнику владе,  које би координирало и обезбедило да се инвестиције спроводе", каже председник Фискалног савета Павле Петровић.

Према његовим речима, ефекат јавних инвестиција је двоструко позитивнији него што је негативни ефекат смањења плата и пензија, и то је кључна мера која би морала да се спроведе у 2015. и 2016. години.

За државе попут Србије, учешће јавних инвестиција износи четири до пет одсто БДП-а и више, а код нас их је тренутно упола мање. Највише их је било 2007, када су износиле 4,8 одсто. Од тада су биле у опадању, до прошле године када су незнатно порасле.

Из Министарства за саобраћај објашњавају да се за неколико месеци не може надокнадити кашњење од неколико година.

"Чињеница је да је било кашњења и свега што смо наследили, можемо да причамо о неуређеној експропријацији, да грађевинске дозволе нису даване на време или што су били лоши пројекти. Било је и препројектовања, па смо имали ситуацију да се један тунел препорујектује пет пута", каже министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

За сваку деоницу су, кажу, одредили ментора који контролише посао. Покренути су стари пројекти, а они будући, попут пруге до Будимпеште, иду по правилима.

"Ми смо разговарали са доста финансијских иституција. Једини која нама наплаћује пенале у железници је био ЕБРД са пуним правом јер железница није учинила корак да разговара са институцијом. Верујем да у 2015. години ми нећемо причати о плаћању пенала", каже министарка Михајловић.

Економисти подсећају да би држава морала да улаже у јавна добра, која су за приватнике неисплатива.

"Због тога држава не треба да узима кредите за енергетику. То би требало да препусти приватном сектору. Са друге стране, приватни сектор нигде у свету не инвестира у путеве и пруге и ту су неопхопдне друге инвестиције. Ако држава ту не инвестира, та инфраструктура ће бити у лошем стању", каже економиста Милојко Арсић.

Ако би се у року реализовали инфрастуктурни пројекти за које имамо новац, ове године бисмо достигли повећање јавних инвестиција на 3,5 одсто БДП-а, рачуница је Фискалног савета. То је ниво из 2009, али и пут ка изласку из рецесије.