У случају прекида испоруке, довољно гаса за три или четири месеца

Александар Антић је новинарима рекао да је у складишту гаса у Банатском Двору 300 милиона кубних метара гаса, а топлане и робне резевре имају 70.000 тона мазута који може да се користи за грејање у случају потребе.

Министар енергетике објашњава да се, према процемана, у наредним данима очекује максимална дневне потрошња по седам милиона кубних метара гаса.

Антић прецизира да из складишта у Банатском Двору дневно може да се добије 4,2 милиона кубних метара гаса, из домаће производње 1,3 милиона, а у случају потребе Београдске електране могу да супстутшу потрошњу милион кубмих метара са мазутом.

Према његовим речима, то значи да и у случају најцрњег сценарија Србија може да обезбеди нормално снабдевање грађана и индустрије гасом и да нема потербе за додатним количимама гаса из других извора.

Министар рударства и енергетике Србије наводи и да су из "Гаспрома" изнели процене да ће за Србију бити обезбеђене довољне количине гаса.

Како каже, по уговору с "Гаспромом", Србија има договорене три тачке испоруке руског гаса, међу којим и једну на граници с Мађарском што значи да у случају потреба "Гаспром" може да обезбеди гас и из других складишта у Европи.

Русија је запретила потпуном обуставом испорука гаса Украјини у наредних пар дана уколико Кијев не плати гас, што би могло да изазове ризик и за снабдевање Европе.

Србија око 90 одсто гаса увози из Русије, а једини правац снабдевања је преко Украјине и Мађарске.

"У изградњу гасовода у договору са ЕУ"

Александар Антић наводи да Србија разматра учешће у пројектима који могу да обезбеде гас за Југоисточну Европу, укључујући и гасовод од турско-грчке границе, али ће о томе разговарати са ЕУ.

Министар рударства наводи да у овом тренутнку има доста активности и почетних комуникација о већем броју пројекта који могу да обезбеде гас за читав регион Југоисточне Европе.

Истиче да ће Србија равноправано третирати све пројекте који могу да обезбеде снабдевање гасом и енергетску сигурност и стабилност.

Антић каже да Владу пре свега интересују пројекти у којима Србија није крајњи корисник, већ земља за транзит и чвориште за развој транзита према другим земљама региона, јер је то и економски интерес државе.

Министар енергетике наглашава да Србија има потребу да, пре свега, о том пројекту озбиљно разговара са Европском комисијом.

"Искуства 'Јужног тока' намећу потребу да се без отворених питања улази у озбиљне пројекте, с чврстим уверењем да ће пројекат бити подржан и у складу са Трећим енергетским пакетом", објашњава Антић.

Додаје да се сада разматрају "неке прве анализе" и да још не постоје планови нити договори о гасоводу који би преко Турске довео руски гас до Западне Европе.

"Ми о томе желимо да разговарамо и с руским партнерима и са Европском комисијом", наглашава министар енергетике.

Антић истиче да у случају договора о том гасоводу, Србија очекује да финансирање тог пројекта обезбеде ЕУ или "Гаспром", јер Србија нема новац да финасира изградњу.