Шта значи план Б за Железару?

Део стручњака тврди да такав уговор ускраћује држави право да даље контролише предузеће. У консултантској кући која израђује јавни позив, ипак кажу да је то сасвим сигуран услов од којег држава неће одустати. Неки економисти сматрају и да ће уговор морати да буде атипичан јер није реално да било ко плаћа да би руководио губиташем.

Сами нисмо знали, а скуп успешних менаџера не би могао да помогне Железари. С тим су сагласни познаваоци прилика. Владин план Б подразумева ангажовање друге компаније – кроз уговор о контроли и управљању. Шта он значи?

"То подразумева да онај ко је преузео контролу и управљање, одлучи уместо којих људи ће своје људе довести, на који начин ће он најбоље организовати Железару. Ту он управља, а Влада се измешта, измешта се директор и само они управљају. Њихов подстицај и полуга да што боље управљају је што су се унапред обавезали да одређене износе плаћају власнику", истиче консултант за страна улагања Милан Ковачевић.

Међутим, они који ће услове јавног позива ставити на папир кажу да ће се детаљи знати за два дана, али једно је сигурно – држава ће задржати контролу.

"Једину ствар коју могу да вам кажем, имајући у виду и разговоре са 'Есмарком', јесте наше право супотписа – ми хоћемо да дамо на управљање, да неко води и руководи Железаром. Међутим, ми ћемо као Република Србија, бар у току одређеног временског периода, задржати право контроле трошења новца", наводи Борис Милошевић из КПМГ-а.

Стање у Железари ће захтевати атипичан уговор, сматра део економиста.

"Мислим да ће ово морати да буде нетипичан уговор. Ако би део профита требало да тај будући управљач да држави, сигурно не би нашли никога да преузме такву обавезу", објашњава економиста Милојко Арсић.

"Није реално да ће нам сада неко платити за накнаду. То јесу неки концесиони уговори. Концесија над губиташем над којим треба да се уради реструктурирање јесу две различите ствари", каже Борис Милошевић.

Ипак, план Б није и дефинитивно решење за смедеревску фабрику. Крајњи циљ је приватизација. Шта се може постићи у међувремену?

"Та компанија може да уради и корисне послове у прелазном периоду, да среди трошковну ефикасност предузећа. Може да рационализује број запослених, пронађе нова тржишта, изврши промене у асортиману производа. Може да повећа шансе, да нађе стратешког партнера за неколико месеци до годину дана", додаје економиста Милојко Арсић.

Уколико ни тада не буде партнера, економисти сматрају да је време да се размишља о стечају. Претходни примери оваковог уговора постојали су са "Ју-Ес стилом" пре него што је купио Железару и други је "Етихад" – који је на почетку на исти начин управљао ЈАТ-ом.