Робертс: Србија шаље позитиван сигнал инвеститорима

Jедaн од аутора извештаја Џејмс Робертс каже да Србија побољшава свој рејтинг у последњих пет година и да се ове године, први пут, пробила у категорију умерено економски слободних земаља.

"За Србију је велико достигнуће да пређе изнад укупног коефицијента 60 што је граница између средње и слабо економски слободних земаља", каже Робертс у интервјуу за РТС.

Приликом креирања глобалног индекса економских слобода, оцењујете десет различитих категорија. Када је реч о Србији, она је добро оцењена у пет, а не тако добро у осталих пет категорија. Можете ли да нам то подробније појасните?

Србија се поправила у категорији монетарних слобода, а ове године и својинских права и борбе против корупције. То је веома значајно и мислим да ће утицати на даљи ток кандидатуре Србије за чланство у Европској унији. Фискалне слободе су добро оцењене због нивоа убраног пореза, који је додуше нешто мањи ове године. Највећи проблем Србије је потрошња у јавном сектору, што смањује просечну оцену, која би иначе била много боља. Нажалост, државна управа троши половину бруто националног производа Србије. То указује на преобимну управу и недовољан простор за улагања и трговину.

Када је нека држава уврштена у круг умерено економски слободних земаља, какву то поруку шаље инвеститорима у свету?

Шаље позитивну поруку да је српска Влада озбиљна, поготову што није реч о тренду, који траје годину, већ пет година. То је јак сигнал страним инвеститорима да су народ и Влада Србије озбиљно привржени наставку реформи, које су у току, а чији је циљ да Србија постане привлачнија како страним, тако и домаћим улагачима.

Србија се сада нашла у тик иза Хрватске и Словеније на вашој листи. Све три бивше југословенске републике су рангиране близу светског просека, који на вашој скали износи 60,4. Као бивши амерички дипломата, који је био посебно активан у региону од 2001. до 2004. године, можете ли да упоредите Србију са остатком региона, а поготову са Словенијом и Хрватском, које су тако блиско рангиране уз Србију, а чланице су Европске уније?

Мислим да то значи да се све три земље крећу у добром смеру. Лично ми је због тога драго, јер сам помагао вашој земљи у њеној транзицији од комунизма према тржишно оријентисаној и демокртаској управи као основи за боље економско функционисање. Није само америчка влада у томе пружила техничку помоћ. То су чиниле и друге владе и сада се резултати виде. Но, то није само наш рад, већ пре свега рад самих грађана Србије, који желе бољи живот за себе и за своју децу. Слично је и са Хрватском и Словенијом, а Црна Гора је далеко испред свих. Дакле, све су то добре вести за простор бивше Југославије.

Ипак, то је и даље далеко од европског просека. Зато, који бисте савет дали Србији, а и другим земљама региона - како да поспеше економске слободе и привуку страна улагања?

Најбоље рангиране европске земље имају веома јаку владавину закона и ниску корупцију. Њу процењујемо на основу индекса примећене корупције, који током године анализира Транспаренси интернешенал са седиштем у Берлину. Све те земље пружају високу заштиту својинских права и одржавају контролисану јавну потрошњу чак и када троше више него што бисмо ми у Херитиџ фондацији желели. Дакле, имају ефикасну управу, отворено тржиште рада и трговину, као и транспарентна правила за инвеститоре. Сви ти фактори заједно дају земљи одрживу способност да омогући просперитет својим грађанима.