Српска економија прекомерно троши

Приватизација, реструктурирање предузећа и смањење трошкова пословања кључни су елементи за јачање извозне понуде Србије, рекао је шеф техничке мисије за Србију Алберт Јегер, који је предводио мисију у посети нашој земљи.

Јегер је напоменуо да Влада Србије није затражила нови аранжман са ММФ-ом, мада је остало још неколико дана да се договоре неки мањи детаљи.

Истакавши да ће ММФ, и ако не буде новог аранжмана, и даље пружати редовну саветодавну помоћ српској влади, он је навео да инфлација у Србији, после високог раста у првој половини године, почиње да пада.

Он је оценио да ће економски раст српске привреде ове и 2009. године бити на нивоу шест до седам одсто, али је упозорио да српска економија и даље прекомерно троши.

Извоз, иако импресивно расте, јер има ниску стартну основу, и даље заостаје прекомерним увозом, тако да је спољни дуг у порасту.

Јегер је указао да ће дефицит текућег рачуна Србије премашити 18 одсто бруто домаћег производа у 2008. години и прецизирао да Србија у целини годишње троши око 500 милијарди динара више него што заради и због тога је принуђена да се задужује у иностранству.

Говорећи о предстојећем ребалансу буџета који влада припрема крајем овог месеца, Јегер је указао да се морају извести "оштри резови" како се не би повећали издаци. Како влада буде урадила ребаланс у овој години, то ће имати значајног утицаја на буџет у 2009. години.

Он сматра да Влада Србије не сме да попустити пред притисцима за повећану потрашњу у следећој години и оценио да би најављено повећање пензија на 70 одсто од просечне зараде у 2009. години и повећање јавних инвестиција у инфраструктуру могло да подстакне фискални дефицит који би могао да се повећа за додатних пет одсто бруто домаћег производа.

Што се тиче монетарне политике, Јегер је рекао да Народна банка Србије треба да се и даље концентрише на смањење инфлације, пошто у овој години није успела да оствари циљ да базна инфлација буде у границама од три до шест одсто.

Представник ММФ-а за Србију сагласио се да је висок раст укупне инфлације, који је у Србији достигао 10 одсто, резултат раста цена нафте и хране на светском тржишту, чега нису биле поштеђене ни друге земље у региону.