Љајић: Квалитетна храна извозни адут Србије

Расим Љајић је на округлом столу "Квалитет као средство за достизање лидерске позиције на тржишту", казао да је до скора цена била пресудна на тржишту, али да тако више неће бити случај, посебно када је реч о храни, преноси Бета.

"Морамо ставити акценат на квалитет, јер ће цена хране неминовно расти. Морамо да нудимо квалитетну, а не јефтину храну, али и да улажемо у брендирање и маркетинг", казао је Љајић.
Он је нагласио да у трци са мултинационалним компанијама, само квалитет, а не масовна производња, ће помоћи Србији да нађе свој простор и место.

Према његовим речима, "просек" ниједној земљи није помогао да изађе из кризе и проблема, већ само "врхунско знање, стручност, и квалитет".

Љајић је истакао да је у свету карактеристичан општи пад квалитета хране, додавши и да се процењује да у земљама у развоју око 30 одсто хране никада не стигне до тањира.

"Ово ће бити век борбе за храну и енергију и тога треба да будемо сви свесни. Квалитет треба да буде централна тема сваког ко се бави производњом и извозом, а притом жели да буде победник у тржишној утакмици", казао је Љајић.

Он је додао да је Србија богата пољопривредним ресурсима, али се ти потенцијали и могућности не користе довољно.

Љајић је нагласио да је Србија друга у свету по производњи шљива, четврта по производњи гушчије паштете, седма по производњи вишања, а девета по производњи сладоледа и диња.

Навео је и да се на листи 10 највећих извозних производа из Србије два пољопривредна - кукуруз који је трећи у укупном извоу, и малине. Према његовим речима, пољопривреда доноси суфицит у трговини од око 1,5 милијарду евра.

Две трећине извоза иде у Италију и Немачку што говори да Србија има производ који може да се пласира на тржиште ЕУ.

"Наш највећи проблем и разлог што смо ту где јесмо, су недостатак капитала, застарела технологија и то технолошки пет до шест година, и непотпуна искоришћеност касположивих капацитета, јер нам уљаре раде са 50 одсто капацитета, шећеране са 20 одсто, кланице са 30
одсто, а фабрике сточне хране са 34 одсто капацитета", рекао је Љајић.

Љајић је подсетио да Србија има 52 производа са заштићеним пореклом, али да само три имају међународни сертификат.