Фискални савет: Штедња и у 2018. години

Учешће јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) не би могло да почне да се смањује пре 2018. када би, према оцени Фискланог савета, премашило ниво од чак 83 одсто, преноси Танјуг.

Фискални савет је на конференцији за новинаре навео да би, уколико дође до застоја у реализацији ризичнијих делова програма, требало укључити и резервне мере које би аутоматски ступиле на снагу.

Као пример ризичних и неизвесних мера наводе решавање судбине петрохемијског комплекса до средине ове године или смањење броја запослених у јавној управи, због чега је потребно да Влада има резервни план кад се нешто од тога не оствари.

Како су истакли, неопходно је склопити аранжман са Међународним монетарним фондом, (ММФ) који би пратио овакав програм.

Председник Фискалног савета Павле Петровић нагласио је да трогодишњи аранжман са ММФ-ом повећава изгледе за успех тог програма.

"Сличан план донет је 2012. године, али се у програм ушло без договора са ММФ-ом, а није био спроведен ни програм за решавање проблема јавних предузећа и предузећа у реструктурирању. Зато је сада пресудно да се програм спроводи уз договор са ММФ-ом", рекао је Петровић.

Председник Фискалног савета навео је да су мере штедње болне, али примерене тешкој ситуацији јавних финансија у Србији.

"Због величине проблема, умеренији план не би био одговарајући и сигурно би дошло до кризе, јавног дуга инфлације и пада БДП-а", рекао је Петровић.

Председник Фискалног савета оценио је да је најављено задуживање државе у динарима "ограничена могућност" и да неће моћи да реши финасирање јавног дуга.

"Мислимо да је то ограничена могућност и да неће моћи да реши финасирање јавног дуга. Доминатно задузивање ће и даље бити у страној валути", рекао је он на представљању оцене Фискалне стратегије Владе Србије од 2015. до 2017. године.

Како је прецизирао Петровић, од пет милијарди евра које Србија треба да сервисира милијарда је у динарима и ту Фисклани савет не види да нешто може значајније да се промени.

"Од пет милијарди које треба да сервисирамо милијарда је у динарима и ту не видимо да може нешто значајније да се промени. Тако да не видим ту велики простор", рекао је председник Фискланог савета.

Петровић је оценио да "динаризација јесте пожељна ствар", али је истакао да ће зависити и од других ствар као што је то колико је успешна фискална консолидација и макростабилност.

Алтипармаков: Србија нема стратегију за управљање дугом

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да Србија нема конзистентну и стручну стратегију за управљање јавним дугом и валутним ризицима, и да нам је таква стратегија потребна, посебно зато што се најчешће задужујемо у страним валутама.

Он је представљајући оцене Фискалне стратегије Владе Србије од 2015. до 2017. године навео да је долар прошле године ојачао за 10 одсто и на основу тога наш јавни дуг је повећан за више од пола милијарде евра.

"Другачије речено, расходи за камате су нам због курсних разлика порасли између осам и девет милијарди динара", рекао је Алтипармаков.

Према његовим речима, није грех да држава губи на курсним разликама, јер је кретање курса непредвидиво, али јесте да нема никакав конзистентан план за управљање ризиком. То је, како је казао, пракса из претходне деценије.

"Имали смо ситуацију из 2003. године када је држава дуг од преко две милијарде долара конвертовала у евре, и услед тога, због депрецијације долара од 25 одсто, изгубила 300 милиона евра на курсним разликама", рекао је Алтипармаков.

Он је казао да не постоје стручни материјали који би објаснили зашто је то одлучено, већ једино може да се наслути да је стратегија била да се Србија доминантно веже за евро, у ком случају би и дугови требало да буду у тој валути.

"Од 2011. мењамо став па поново крећемо да се задужујемо у доларима, и то за милијарду, али не купујемо осигурање од валутног ризика. И друге земље су се задуживале у тој валути, попут Хрватске или Словачке, али су оне куповале осигурање", рекао је он додајући да се Србија задужила у доларима и у 2012. и у 2013. години.

Алтипармаков се осврнуо и на пројекцију владе у Фискалној стратегији по којој би се учешће јавног дуга у БДП-у зауставило у 2017. години на 79 одсто.

"Чак и ако не буде било исклизнућа када је реч о плану штедње, граница од 80 одсто би лако могла да буде пробијена", рекао је он.

Кључна разлика између онога што оцењују Савет и Влада Србије јесте што "влада у својим пројекцијама претпоставља реално јачање динара, чиме би се смањио удео дуга у БДП-у".

"То је врло оптимистична пројекција, а с друге стране кретање курсева нико не може да предвиди. Добра пракса је ипак, као што и ми радимо, да се приликом израде пројекција узима непромењена вредност курса", рекао је Алтипармаков.

Он додуше сматра и да реално јачање динара не би било конзистентно са привредним опоравком Србије, јер, објашњава, "јачање вредности динара смањује учешће дуга у БДП-у али поткопава извоз, а кључно за привредни раст је да имамо динамичан извоз".