Сјај и беда српске текстилне индустрије

Србија је ткала, креирала и шила готово за читав свет. У нашој земљи некада је радило преко стотину текстилних фабрика. Колекције су припремане и годину дана унапред, а количине се мериле стотинама хиљaда артикала.

"Када кажем стотину хиљада комада, првенствено мислим на руско тржиште где је, рецимо, један џемпер рађен у три боје. Западно тржиште типа "Мејсис" и "Сирс" су и данас познати, а за њих су радили "Клуз" и "Беко", ја сада не могу да кажем тачне количине", каже модни креатор "Моне" Ана Лековић.

Наше велике фабрике текстила некада су имале и прецизно дефинисано тржиште.

"Увек смо тежили да апсолутно знамо за кога радимо. Што је наш директор говорио – адреса купца. То би значило земља, за који узраст, за који ниво. Ако радите за Француску, није исто ако радите за "Лафајет", "Призиник" или "Такти". Постоје нивои за каталошке куће као и "Труа Суише" где смо и одлазили, пратили и њихов развој. И та кућа је једна од најпознатијих каталошких кућа", прича дизајнер текстила и одеће Гордана Ћирић Крстић.

Трговачке фирме попут "Центротекстила", имале су представништва у свету и остваривале извоз преко милијарду и по долара годишње.

"То је био значајан југословенски извоз у оквиру Југославије. Србија је имала највећи део, преко педесет посто. Хајде да кажемо, ту негде између педесет и шездесет посто производа било је из Србије", подсећа Владимир Лазић, бивши директор "Центротекстила".

За такав успех предност Србије је била географска, затим квалитетна радна снага, али и традиција у производњи текстила.

"Цела позаматерија које су некада производиле наше фабрике данас се увози. Постава, рецимо, коју је радила "Вискоза Лозница" и некада је опслуживала цело српско тржиште и југословенско, а сада не ради. Значи, у време транзиције потпуно је уништена, могу рећи, текстилна индустрија. Данас нас је јако мало. Ја мислим да нас има око десетак хиљада запослених радника, а признаћете да је то страшно у односу на сто педесет хиљада", истиче Нада Момировић из модне куће "Мона".

Сива економија, увоз, пореска оптерећења, недостатак стручне радне снаге, само је део мука данашње текстилне индустрије у Србији. 

"После 2000. године имали смо криминалну приватизацију и уништили смо и оно мало што нам је остало што је било добро. Онда су нам дошли Кинези и дошла је роба и сива економија са Далеког истока, али и увоз по нереално ниским ценама који данас највише мучи текстилну индустрију", сматра Милорад Васиљевић из Привредне коморе Србије.

Према истраживањима које су урадили НАЛЕД, УСАД и Инжењерска комора Србије, само у тој области буџет Србије годишње изгуби око 800 милона евра.