Помоћ из ЕУ, шанса и изазов за сточаре

Слободан Илић из Мајура, код Шапца, на фарми гаји 36 музних крава, и дневно млекари испоручи више од 450 литара млека. Жели да прошири производњу, али у старој штали, каже, нема места за нова грла, нити средства за изградњу већег савременог објекта.

"Пројекат који треба да прати фарму од 50 музних крава, где је плато за чврст стањак, где су цистерне, септичке јаме, осочне јаме, где је потреба механизација која то све прати, подчинковане цистерне, приколице, мали утоваривачи, то кошта око 200.000 евра", каже Илић

У укупној производњи млека и јунећег меса у Србији, највише је малих фармера који имају до девет грла. Да би поспешили производњу и квалитет производа очекују помоћ државе и стручњака.

"Проширио бих производњу, када би држава озбиљно стала иза нас ситних, малих произвођача. Мој ђед је имао две краве, живео од тога, школовао, а ја сад са пет не могу, имам троје деце и не могу да саставим крај са крајем", каже Владимир Остојић из Мајура.

На новац из предприступних фондова ЕУ, пољоприведници могу да рачунају тек пошто уложе своја средства.

"Ако је речено 40 одсто, да то одмах буде смањено у самом старту. Ја се плашим да многи не подигну кредите, па им не буде рефундирано, нађе се нека зачкољица - није урађено по програмима и стандарима ЕУ... Шта ћемо онда да урадимо", пита се Слободан Илић.

Право на суфинасирање пројеката у износу до 70 одсто имају и узгајивачи свиња. На газдинству Драгана Станковића из Змињака, један савремени објекат за 150 товљеника већ неколико година је празан.

"Ми једноставно ни на какав начин не можемо конкурисати европском сељаку. Иако ми 50 одсто дају бесповратних средстава, било коме од нас, није спорно, али та ће се средства испотити са оваквом политиком која се води у сточарској производњи", сматра Станковић.

Да би покренули производњу хране по Европским прописима, у конкурисању и осмишљавању пројеката пољопривредницима ће помоћи саветодавне стручне службе.