Немачки подстицај српским сточарима

Ових дана земљорадници не знају шта ће са утовљеним свињама, нико их неће. Подсећају да је пре три, четири месеца цена живе мере товљеника била и 170 динара килограм, сада је око сто динара.

Кланицама по свему судећи нису потребне свиње из обора наших сточара, више им се исплати да увезу замрзнуто месо.

"Прво сам питао Карнекс, па сам питао Ђуђевића, Трлића сам звао, три велике кланице  - кажу имамо ми наше добављаче", каже Радиша Јовановић из Бољеваца.

И даље изгледа морају да се ослоне на накупце који плаћају колико њима одговара. Радиша Јовановић од немачих компанија очекује да им за осам месеци дају исте услове као немачким сточарима, па би били успешнији.

Из године у годину смањује се производња свињског меса. Пре три године произведено је готово 270.000 тона, претпрошле 20.000 тона мање.

Доласком великих иностраних компанија мењао би се и расни састав стоке.

"Просечна меснатост товљеника у Европској унији је од 56 до 58 процената, док је у Србији просечна меснатост од 54 до 56 процената", објашњава Чедомир Радовић са Института за сточарство Земун Поље.

У последњих десетак година смањује се број стоке, све је више празних штала и обора, земљорадници губе економски интерес да се баве тим послом.

Ненад Будимовић из ПКС каже да се очекује да долазак немачких компанија у производњи свиња и преради свињског меса уредити ову производњу применом нових стандарда и нове генетике.

"То добра порука за наше фармере да се баве производњом свиња без обзира на цикличне промене у тој производњи", поручио је Будимовић.

Пре пет година увезено је 2.535 тона свињског меса а 2014. година неколико пута више, 15.000 тона. Током 2010. године иностраним купцима продато је 700 тона свињског меса а прошле године, 16.000 тона, највише на руском тржишту.