УСАИД: Србија једина у региону без "небанкарског" финансирања

Изменом регулативе за рад небанкарских микрофинансијских инсититуција, процењени прилив средстава у српску привреду би износио 869 милиона евра у року од четири године, што би довело до отварања 230.000 радних места и уштеде у државном буџету од 149 милиона евра годишње, резултати су УСАИД пројекта, представљеног на конференцији за новинаре у Београду, преноси Бета.

Небанкарске (недепозитне) финансијске институције су микрофинансијске институције, лизинг и факторинг, а Србија је, како је истакнуто, једина у региону у којој кредитне услуге нуде само банкарске институције.

Пошто српску привреду чине превасходно мала и средња предузећа, односно у њима ради 65,3 одсто свих запослених у земљи, ствара се 65,5 одсто укупног промета и 55,2 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Из УСАИД-а оцењују је да је неопходно створити законски оквира за рад тих финансијских институција.

Како је речено, разговори о законском регулисању рада микрофинансијских институција, између Министарства финансија и Народне банке Србије (НБС) су у завршној фази, а једини проблем је ко ће радити супервизују тих институција.

Представници УСАИД-а су објаснили да микрофинансијске институције нису банке у класичном смислу, већ институције које дају кредите грађанима који не задовољавају услове за добијање зајмове у банкама.

Србија међу најлошијима по доступности капитала

Према истраживању Светског економског форума, Србија је на 125. месту, од 144 земаља, по доступности финансијских средстава за предузетнике и најлошија је у региону.

Предузетницима су, како је речено, потребни микро извори финансирања који су њима прилагођени, а распон кредита који недостаје домаћем тржишту је од две до 12 хиљада евра, за чије одобравање класичне банке нису заинтересоване.

У Европи већ постоји могућност давања микрокредита, а проценат невраћених кредита је једноцифрен и нижи је од ненаплативих кредита у банкарском сектору.

У Румунији је 2005. године било осам микрофинансијских институција са капиталом од 40 милиона евра, а данас постоји 130 таквих институција које распоалжу милијардом евра и оне чини трећину финансијског сектора.

Како је предочено, микрофинансијске институције у Румунији су за прошлу годину одобриле 160.000 кредита просечне вредности од око 6.000 евра. Камате су у почетку износиле до 60 одсто годишње, док су данас испод 30 одсто.

Лизинг је у Србији уређен скоро као банкарски сектор, али га користи свега један одсто малих и средњих предузећа, док је најчешћи извор финансирања дозвољени минус, а породица и пријатељи финансирају 5,5 одсто таквих фирми.

У осам најразвијенијих земаља ЕУ 40 одсто мала предузећа користе лизинг, а степен враћања тако добијених средстава већи је него код банкарских трансакција.

Један од разлога за измену регулаторног оквира за лизинг у Србији је што га неповољан порески третман чини скупљим у односу на банкарске кредите, а други је неадекватно регулисан оперативни лизинг.

Лизинг је једини извор капитала чија камата подлеже наплати ПДВ-а, те је, како је речено, неопходно изменити Закон о ПДВ-у, али и олакшати услове за добијање дозволе од централне банке за оснивање лизинг компанија.

Оснивачки капитал за лизинг компаније које се бави прометом покретне имовине је око 500.000 евра, а непокретном је око пет милиона евра и тај новац је, како је указано, "неповратно заробљен".

УСАИД предлаже да се дефинишу јасни критеријуми за рад оперативног лизинга и да се измене одредбе из области стечаја, ликвидације, извршења и обезбедења, тако да правно лице буде одговорно за коришћење предмета лизинга, а не лизинг компаније, што је сада случај.

Факторинг је једна од небанкарских финансијских институција, која пружа услуге купопродаје постојећег недоспелог или будућег краткорочног потраживања, по основу уговора о продаји робе, или пружања услуга у земљи и иностранству.

У Србији је регистровано 10 факторинг фирми, а њиме се бави и Агенција за осигурање и финансирање депозита (АОФИ) и око 10 комерцијалних банака.