Сива економија болна тачка Србије

Више од 60 одсто привредника и грађана сматра да је држава одлучна у борби против сиве економије, показују резултати истраживања "Ипсос Стратеџик маркетинга". Најмање неправилности има у пољопривреди и производњи, свега 10 одсто.

Трећина фирми које се баве услугама послује нелегално, а готово половина оних који се баве трговином дубоко су у сивој зони.

"У трговини се највише огледа кроз продају робе без обрачунатог ПДВ-а. Поред тога запослени који се баве овом делатношћу нису пријављени и кроз низ других неплаћања парафискалних намета које сви ми у легалним токовима морамо да плаћамо", напомиње комерцијални директор "ДИС-а" Ненад Јелић.

И поред подршке у борби против сиве економије, ни грађани ни привредници најчешће нису спремни да помогну држави, јер мисле да то није њихов посао.

"Обим сиве економије се смањио према мишљењу 50 одсто грађана. То је добар знак. Шездесет одсто грађана сматра да је држава одлучна у борби против сиве економије. Поверење у Влади још увек је јако високо", каже Предраг Курчубић, директор истраживања из "Ипсос стратеџик маркетинга".

Државни апарат не функционише синхронизовано. Нема равномерног и правичног кажњавања, па је и то један од разлога за пословање у сивој зони.

Због судара са бирократијом, многи привредници већ после прве године пословања улазе у нелегалне токове, тврде у Наледу.

"Стална измена различитих накнада, такси, пореза, нових повећања пореза који често иду и до 500 посто из године у годину доводи такође до велике правне несигурности како сте започели пословање, а како завршавате годину. То такође тера привредне субјекте у нелегално пословање", сматра Јелена Бојовић из Наледа.

И поред тога што сваки трећи испитаник не добије фискални рачун, а половина га никада и не тражи. Више од 80 одсто анкетираних не би пријавило оне који не издају фискалне рачуне.