Прерана одлука ЕЦБ или лек за еврозону?

Мере врховне банкарске институције Европе подразумевају штампање евра и куповину обвезница у вредности до 60 милијарди евра месечно од марта ове године до краја септембра 2016.

Да ли је први човек Европске централне банке прерано испуцао последњу муницију, у Европи се различито тумачи. Немци не сумњају да је прерано посегао за одлуком која се доноси у кризним временима. Ипак, европска банка сматра да је у овој одлуци спас. Жив новац у оптицају ће, сматрају, повећати потрошњу, првиредни раст и инфлацију.

"Могли бисмо тако да кажемо да ће комерцијалне банке доћи до релативно ликвидних, релативно јефтинијих извора средстава који ће се, уколико инвестициона клима у еврозони буде погодна, одразити на повећање обима кредитирања у еврозони", каже Небојша Савић, професор на ФЕФА.

Уз то, слаб евро погодује и извозу, а валута је најслабија у односу на долар у последњих 11 година.

"То није општи лек за европску економију, али мислим да ће помоћи евру као што је пад јена помогао јапанској привреди. Међутим, то није замена за, на пример, реформу француске и италијанске привреде, за стварање паневропских институција, за отписивање дугова у земљама на ободу еврозоне. И то је, такође, неопходно", каже професор економије на Универзитету Харвард Кенет Рогов.

Сличан модел су раније примениле Сједињене Америчке Државе и Јапан, али се на Старом континенту сумња да би Унија могла да буде ефикасна као јаке државе.

На питање да ли се Европа са политике штедње окренула политици потрошње, домаћи економисти кажу да та два процеса иду упоредо – штеди се на расходима, али се мора улагати у велике пројекте, попут инфраструктуре, које не може финансирати приватни сектор.

"Стара дама, Европа, суочена је са озбиљним проблемом, а то је да се у садашњим околностима не сналази најбоље када говоримо о економској динамици, Европи недостаје једна врста лидерства да би интегрисала доста различите тенденције које постоје", каже професор Факултета за финансије и администрацију Небојша Савић.

Још се не прогнозира како би све ово могло да се одрази на Србију – док се не види како ће се у еврозони утрошити огромна количина новца коју штампа Европска централна банка.