Пад рубље забринуо српске извознике

Руску рубљу можда немамо у новчаницима, али она и те како утиче на зараду неких од нас. На пример – производ из иностранства који кошта један евро, пре годину дана у руским продавницама је коштао 45, а данас чак 78 рубаља. И ту је ствар јасна: руски купац, притиснут малом платом, одабраће јефтинији, домаћи производ. За српског извозника то је велики проблем.

"То значи мањи извоз за 25 одсто, изгуби се једно милион евра на курсним разликама. Ми смо покушали да смањимо трошкове, смањили смо број људи, мало и просторије које користимо тамо", каже Драгољуб Вукадиновић из компаније "Металац".

Вукадиновић истиче да је руско тржиште веома велико и да се на њему исплати остати чак и да се нешто изгуби, тако да ће "Металац" радити да на том тржишту остане.

А том великом тржишту, Србија је у 2014. години понудила робу исте вредности као и претходне године, која је била рекордна. Да би се добар резултат одржао упркос тешкоћама, Привредна комора саветује извознике да нађу решење.

"Да модел превазилажења нађу осигурањем изовоза, договарањем на средњи и дужи рок – да то није само чиста трговина него партнерство са руским компанијама јер ми очекујемо тренд раста извоза у 2015. години", каже Дејан Делић из Привредне коморе Србије.

Ипак, има и оних које слаба рубља чини срећнијим – они који робу из Русије увозе у Србију пролазе боље него раније.

"Сума новца коју наши увозници морају да издвоје да плате ту робу је знатно нижа када је цена рубље као робе нижа. То је сасвим супротно од случаја извозника – који за исту количину извезене робе, у новим условима, добијају мању суму новца", каже Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије.

Професор Ханић закључује да би стабилизација рубље могла да се догоди ускоро – чим поскупи нафта на светском тржишту.