среда, 14.01.2015, 08:02 -> 09:25
Празнични поклони на одложено плаћање
У Србији се, према неписаном правилу, за новогодишње и божићне празнике троши више него што се има. Богатија трпеза, ситнице које употпуњују празничну атмосферу, поклончићи и поклони, тање новчаник. То нас стигне касније, кад видимо какав је конто.
Потрошња је последњих година ипак, према статистикама смањена, али крај децембра и почетак јануара то демантује.
Да ли новогодишњи поклон или један дан може да надомести мањак новца и пажње током године. Судећи према новогодишњим гужвама у тржним центрима вероватно некима може. Тада се лако посеже за чековима и картицама и продаја расте јер радост најдражих нема цену.
После се пресабирамо како преживети месец по месец.
"Код основних животних намирница ми немамо ту тенденцију раста. Имамо повећану продају скупе робе. То је онај део потрошача који може да приушти себи задовољство да у време празника купи те вредније производе јер се та традиција се наставља", каже Петар Богосављевић из Покрета потрошача Беогарада.
Статистика ипак доноси прецизнију слику зашта су се користиле платне картице. За куповину робе да, али често лошијег квалитета посебно меса и млека, одеће и обуће.
"Најчешће за куповину хране, негде 68 посто клијената користи дебитну картицу у супермаркетима, друга у низу је куповина обуће и одеће. На трећем месту је куповина на бензинским пумпама", каже Јелена Ристић из "Мастер кард Србија".
Грађани после десетак година употребе платних картица ипак знају да управљају ризицима.
Кредитне картице највише користе за куповину поклона, али и плаћање туристичких аранжмана на одложено и куповину преко интернета.
Шта економисти очекују од потрошње када привреда и грађани ме могу трошити више од зарађеног.
"Сада имамо и нове мере смањивања и ограничавања плата. Најављује се талас отпуштања тако да не верујем да у 2015. можемо очекивати крупније помаке, већ вероватно наставак трендова из претходне три четири године", каже економиста Дејан Ерић.
Нови изазов за трговину су и провизије за прихват картица на пос терминалима посебно за радње које остварују мањи промет. Оне се крећу од 0,5 до 2,5 одсто.
Промет у њима је све мањи јер се потрошња сели у велике ланце који имају ниже цене па банке захтевају и паушалну провизију која уз мали просечни рачун посао чини непрофитабилним.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар