Задруге као спас

Село стари, у стајама нема стоке, повећавају се површине необрађеног земљишта. Стручњаци кажу да је потребно да се што пре оживи рад земљорадничких задруга. После више покушаја, поново се припрема Предлог закона о задругама. Од око 1.300 задруга, успешно послује само неколико стотина. Ипак, има младих који су напустили посао у граду да би заједно с укућанима наставили да се баве земљорадњом.

Марко Марковић из Ракинца код Велике Плане радио је пет година као возач, а сада се вратио да заједно с оцем и дедом обрађује око 70 хектара земље. Има пуну шталу расних крава и, како каже, једино од произведеног млека има сигурну плату.

"Схватио сам да имам већу зараду, више ми остаје, једноставно – радим на ономе што је моје. Ради се много, али може да се живи боље", каже Марковић.

Очекује да и у његовом селу ускоро заживи задруга. А у Поморављу готово да их и нема.

"Много би свима нама било боље када би се задругарство вратило. Ми смо имали стару задругу која је пословала изузетно добро. Сада смо препуштени сами себи", каже Горан Лазаревић из села Радовање код Велике Плане.

Пољопривредници су свесни шта су све изгубили гашењем задруга.

"Имали смо сигурно тржиште, нису онда долазили накупци као данас. Долазе пиљари који узимају пошто-зашто. Несигурно нам плаћају, не дају држави никакве обавезе ни ПДВ. Колико ја губим, губи и држава", каже Слободан Марковић из Ракинаца код Велике Плане.

До пре двадесетак година, само на подручју Велике Плане радило је 12 задруга. Сада – само једна.

"Задруге су остале без земљишног фонда, односно нису примениле Закон о промени друштвене својине у друге облике својине, из тог разлога су остале без земљишног фонда и нису више имале економску потпору да остварују сарадњу са пољопривредним произвођачима", наводи Саша Живојиновић из Скупштине општине Велика Плана.

Поново се припрема Предлог закона о задругама.

У скупштинском Одбору за пољопривреду очекују да ће Предлог закона ући у законску процедуру за два-три месеца.

Председник ЗСС Никола Михаиловић тражи да се призна задружна својина као уставна категорија и да се осмисли модел финансирања земљорадничких задруга.

"Једном речју да се осмисле специфичне мере за развој земљорадничког задругарства које би допринеле развоју задруга, а самим тим и оживљавању села", истиче Михаиловић.

Само удружени у задруге земљорадници могу рационалније да послују, тврде стручњаци. Тако смањују трошкове улагања, истовремено повећавају приносе, али и остварују сигуран пласман својих производа. Уосталом, тако већ годинама послују фармери у западној Европи.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.