На помолу бољи дани за грађевинарство

Тржиште некретнина одувек је најбољи показатељ стања привреде, али и политике једне земље. За ову годину, надлежни најављују јефтину градњу станова. Према подацима Завода за статистику, више од 300.000 домаћинстава нема решено стамбено питање.

Иако има сталан посао и редовну плату, а цене станова су пале, Бојану Диковићу из Крагујевца стамбени кредит и даље је недоступан.

"Имамо и малу бебу па би нам сваки ванредни трошак мимо тога био катастрофа за кућни буџет. Можда се нешто промени после свих обећања да ће у 2016. бити боље", каже подстанар Бојан Диковић.

Банкари кажу да су им корисници стамбених кредита најредовније платише.

Зоран Ристић из Уникредит банке рекао је да када су стамбени кредити у питању, у 2014. години, дошло је до благог пада тражње у односу на 2013. годину.

"Један од разлога је свакако то што у 2014. години нисмо имали програм субвенционисаних стамбених кредита. Што се тиче каматне стопе она се креће између 4,5 до 5 одсто", рекао је Ристић.

Дарко Поповић из Банке Интеза истиче да су четврту годину за редом стамбени кредити  забележили пад у оквиру целог тржишта - пад тражње који је близу 20 одсто.

"Оно што очекујем у 2015. години управо из разлога константно опадајућег тренда камата на депозите, да ће грађани вероватно полако све више одлучивати да поново део свога новца инвестирају у некретнине", каже Поповић.

Градитељи од банака очекују повољније кредите за пројектно финансирање.

Мирослав Брковић из "Брковић градње" у Крагујевцу каже да би се тако поделио ризик посла.

"Банке би дошле до станова у свом власништву које би могле да понуде тржишту кроз стамбени кредит, а ми би опет радили - изградњу тих станова, Крагујевцу, иначе, фали око 5.000 станова", рекао је Брковић.

У Привредној комори Србије тврде да је све теже зидати станове, и да сада најбоље пролазе мали градитељи, који до парцела долазе преко власника кућа. Они тренутно диктирају цену квадрата, посебно у престоници.

"Ми немамо великог глобалног грађевинара који би могао да води велике комплексе и зато би развојна банка која би се формирала могла да омогући да се праве мало већи стамбени комплекси, као што су на војним  локацијама и да се омогући да квадрат стана буде јефтинији и доступан многим људима", каже Виктор Кобјерски из Одбора за грађевину ПКС.

Из ресорног министарства најављују боље дане за грађевинаре - и јефтиније станове.

Зорана Михајловић, министар саобраћаја, грађевине и инфраструктуре каже да су у 2014. години донети важни законе, одређени подзаконски акти, успостављен је нови буџет и донете мере фисклане консолидације.

Министарка истиче да је 2015. година је година инвестирања и у инфраструктурне објекте и у масовну градњу.

"Када држава финансира, када буде давала то ће бити само оним компанијама које су спремне и које такве послове могу да изведу. Све што је најавио премијер - биће", рекла је Михајловићева.

Хрвати такође немају субвенције за стамбене кредите, али имају наменску штедњу за куповину стана. Уколико се на то одлуче, држава им на камату годишње уплаћује 90 евра, и тако их стимулише да штеде у ту сврху.