Читај ми!

Развојни центри, стручњацима отворена врата

У Србији готово све највеће мултинационалне ИТ компаније имају развојне центре. Они константно расту и сваке године запошљавају између 25 одсто и 30 одсто нових стручњака. Највећа препрека за развој јесте недостатак домаћих стручњака у тој области и нека неодговарајућа законска решења.

У Источној Европи, поред Пољске и Румуније, компанија "Интел" има развојни центар само у Београду. Стално траже нове кадрове, примају студенте на праксу и запошљавају четрдесетак програмера.

"Посао који се овде ради веома је значајан за компанију зато што је велик фокус у свету на таблетима и на тим новим типовима рачунара, а то је оно што се развија баш овде, код нас у Београду", каже Делимир Тасић из "Интела".

И мултинационална компанија "Штада" изабрала је нашу престоницу за развојни центар. Домаћи стручњаци раде од пословног консалтинга до инфраструктурних пројеката за филијале у тридесет земаља, а добили су награду као једно од 20 најбољих ИТ решења за уштеду пословања у Немачкој.

Највећи проблем им је недостатак стручњака, за које је конкурс увек отворен.

Зоран Веровски из компаније "Штада ИТ солушнс" каже да ИТ индустрија у Србији расте веома брзо.

"Потражња за стручњацима је веома велика, тако да је веома тешко доћи до стручњака. Ми бисмо могли много брже да напредујемо, много више послова да генеришемо када би на тржишту било више стручњака одговарајућих профила", рекао је Веровски.

Државни универзитети годишње дају око хиљаду ИТ инжењера, али српском тржишту већ сада треба пет пута више. Додатни проблем праве царински прописи. За ИТ истраживања потребни су уређаји и опрема који предуго чекају на царини, што је проблем за оне који би овде правили или тестирали уређаје.

"Процедура за увоз једног телефона или таблета или било које опреме за истраживање увести, иста је као да ћете увести шлепер и дистрибуирати га овде", каже Јелена Јовановић из Привредне коморе Србије.

Надлежни најављују доношење нових прописа у првој половини године који ће омогућити несметани рад развојних центара.

Иначе, вредност нашег ИТ тржишта је 425 милиона евра и 70 одсто чини опрема, док на услуге иде око 30 одсто. Захваљујући талентованим и креативним инжењерима годишње извеземо софтвера у вредности већој од 300 милиона евра.

Највећи део тог новца оде у иностранство, али наши стручњаци зарађују готово исто као и они у иностранству.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом