ЕПС и "Србијагас" неће изгубити примат на тржишту

Од 1. јануара српско енергетско тржиште је потпуно либерализовано. Тржиште нафтних деривата отворено је већ годинама, а у складу са прописима Европске уније, сада се потпуно отвара и тржиште електричне енегије и гаса. То значи да и домаћинства могу бирати ко ће их снабдевати тим енергентима.

Љиљана Хаџибабић из Агенције за енергетику рекла је у интервјуу за РТС да од Нове године сви купци електричне енергије и природног гаса могу себи да изаберу снабдевача.

"При том мали купци и домаћинства могу а не морају, а сви други морају и то важи и за гас и за струју", наводи Хаџибабићева.

Истиче да у Србији на слободном тржишту има 38 лиценцираних трговаца гасом и 85 лиценцираних трговаца електричном енергијом, али да је само њих 44 активно у било ком виду.

"Само три су продавала крајњим купцима у 2014 години. Интересовања има, распитују се за наредну годину али видећемо када крене годима колико ће их бити", истиче Љиљана Хаџибабић из Агенције за енергетику.

Објашњава да ће отварањем тржишта ЕПС и "Србијагас" изгубити парче колача, али да још дуго неће изгубити примат на тржишту.

"У електричној енергији "Електропривреда" има сопствену производњу и увек може да буде бар мало јефтинија од тржишне цене и због тога они још увек држе 95 одсто слободног, нерегулисаног тржишта", објашњава Хаџибабићева.

Додаје да је ситуација мало тежа када је реч о гасу.

"Имамо само један извор гаса а то је руски гас и имамо само један правац увоза из Мађарске и док не буде неког другог извора или бар неког другог правца, неће бити правих услова за тржиште", истиче Љиљана Хаџибабић .

Објашњава и да праву тржишну утакмицу у електричној енергији можемо достићи када независни произвођачи у Србији буду имали значајну производњу и када регулисана цена достигне тржишну цену.

Љиљана Хаџибабић каже да се ценовна политика односи на регулисани део тржишта.

"Значи на овом слободном тржишту крајње цене енергије и енергената нису регулисане. Цена је резултат понуде и потражње и на то се не може утицати. А ценовна политика се односи на онај део који је регулисан, а у струји је то прилично велики део негде око 60 одсто укупне потрошње док је у гасу то мали део, највише 12 до 13 одсто", истиче Хаџибабићeева.