Литванија уводи евро

Нова чланица еврозоне од данас је Литванија. До средине јануара у оптицају ће бити и евро и литвански литас, а након тога само европски новчићи и банкноте.

Литванија је чланица Европске уније од 2004. године, а последња је прибалтичка земља која је националну валуту заменила европском. Естонија је то урадила 2011, а Летонија 2014. године, подсећа агенција Бета.

Премијер Литваније Алгирдас Буткевициус верује да ће увођење евра допринети економском развоју земље и благостању грађана. Литванија је 19. чланица еврозоне.

У ЕУ је у јулу 2014. одлучено да се литванска валута мења по курсу од 3,4528 литаса за евро, што је курс фиксиран у Механизаму девизног курса (ЕРМ) ЕУ, тзв. чекаоници у којој земље проведу две године пре преласка на евро како би се потврдила стабилност девизног курса.

Уместо литаса, за тромилионску популацији Литваније спремно је 370 милиона новчића евра с националним симболом - витезом Витисом на коњу, и 132 милиона банкнота евра.

Тек нешто више од половине (53 одсто) Литванаца обухваћених истраживањем Банке Литваније из средине новембра мисли позитивно о усвајању евра, док је 39 одсто скептично по том питању.

Они који имају позитиван став о преласку на евро као разлоге за оптмизам наводе уклањање трошкова замене валута, даље приближавање Европи, стабилност и економски раст.

Они који су сумњичави према евру страхују од раста цена или не желе да остану без националне валуте или их, пак, брине да ли ће се снаћи приликом промене валуте.

За Литванце приступање зони евра представља и додатно јачање веза са Западом у време напетости у односима с Русијом.

"Морам признати да је и безбедност међу разлозима за подршку евру", рекао је за АФП литвански министар финансија Римантас Шаџиус.

Шаџиус је истакао да цене не би требало да скоче више од 0,2 или 0,3 одсто. Литвански литас је од 2002. везан за евро.

Литванска привреда се након болних мера штедње повратила и раст у протеклих неколико година износи у просеку три одсто.

Удео дефицита у БДП-у је пао на 2,1 одсто у 2013, док је државни дуг крајем 2013. износио 39,4 одсто БДП-а, знатно испод границе предвиђених критеријумима из Мастрихта до три одсто за дефицит и 60 одсто за јавни дуг.

Међутим, неки економисти упозоравају на ризик од постепеног губитка конкурентности литванске привреде, ако се не побољша продуктивност, пошто плате расту пет одсто годишње.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом