Шта пара српске џемпере?

Има оваца. Има их и за шишање. Али вуну нема ко да купи. Све је мање и оних који би плетене џемпере носили, иако би у земљи са много незапослених, плетење могло да буде прилика за некакву зараду.

"Мој син има плетених џемпера колико хоћеш, али да носи неће, а камоли онај у вароши, народ баца, право да ти кажем, а ја још бацала нисам. А, ево, овогодишња вуна ми стоји неопрана у подруму", каже Љубица Шаровић са Златара.

Од вуне која се не баци, исплете се понеки џемпер, мада се продаје само оно што је најповољније.

И на велеградским тезгама нуде се џемпери и јакне из Сирогојна. Продаја никад није била лошија, кажу продавци, али о томе неће пред камерама.

Недалеко од њих у "Београдском излогу" – једини, прави Сирогојно бренд који се продаје и у Токију, Москви, Паризу. Српска марка и дизајн, али од вуне са Исланда.

"Стандардизован је читав процес производње вуне, тако да ми као неко ко ту сировину користи у производњи можемо да будемо сигурни у сваки корак производње тог предива и можемо да одговоримо на све захтеве купаца", каже Ана Љубојевић из компаније "Сирогојно".

Све је теже испунити различите захтеве у време инстант производње – машине лакше, брже и јефтиније производе. Ипак, на страним тржиштима има простора за српска плетива. Недостаје иницијатива и подршка.

"Треба стратешки да размишљамо и да се дефинише то што желимо да подржимо, и шта је то што треба да има истакнуто место сада када разишљам о томе да ми у Кнез Михаиловој готово да немамо домаћих брендова", сматра Ана Љубојевић.

Али зато је креаторка Соња Јоцић у Шведској направила колекцију џемпера. Од оних које је њена бака штрикала настали су нови, модерни.

"То би било занимљиво да се употреби за неки будући дизајн и нешто ново. Сада сигурно да има неке перспективе јер су људи у иностранству заинтересовани за ручни рад, више га цене и траже нешто што није виђено. Наравно, морао би наш рад више да се промовише", каже Сања.

А док се у некој следећој сезони у тржним центрима не појаве џемпери произведени у Србији, од домаће вуне и под домаћим именом, остаје да бирамо оно што се нуди. Јефтини, углавном пластични "клот фркет", или мало бољи али прескупи џемпери познатих, страних брендова.