Заједничке базе података повезују регион

Не постоји област у којој се електронски подаци не могу употребити, од саобраћаја, преко индустрије, па све до медицине.

"Замислите да имате пацијента који се разболи у некој од ових држава. Зар није логично да ви те податке о његовом здрављу и статусу можете пренети за један минут и да га можете лечити на прави начин", указује помоћница министра телекомуникација у Влади Србије Ирина Рељин.

Државе региона имају мали бруто домаћи производ, али заједно представљају тржиште од 50 милиона људи, са великим могућностима.

"Сигурно се значајан раст БДП-а може остварити, да сад не предвиђам колики али мислим да на бази саме сарадње БДП у овим земљама, само по основу те сарадње може порасти 25 посто у неком средњерочном периоду. Институције не дозвољавају приступ електронским подацима јер најчешће та област није законски регулисана и нема добрих система заштите", каже Драган Шаговновић, генерални директор Економског института у Београду.

Ипак, електронске базе података у нашем региону могу се користити за добробит свих.

"Морамо бити свесни да Владе нису власници тих података, да су за те податке плаћали држављани и да им морамо дати могућност да се служе тим подацима, јер то је неко јавно добро, заједничко добро које мора бити искоришћено", подсећа професор Зига Турк са Универзитета у Љубљани.

Једна од препрека је одређивање методе прикупљања података.

"Ми прво имамо проблем како да у нашој средини ту методологију усагласимо да бисмо могли радити кооперацију унутар земље и онда да бисмо се могли укључивати у регионалну сарадњу", напомиње Аида Богдан, директор Економског института у Бањалуци.

Ово је први корак регионалне сарадње која ће уз помоћ интернет технологија омогућити да унапредимо образовање и побољшамо услуге које јавни сектор пружа грађанима, и да једни од других користимо примере добре праксе.