Пластеници, велика шанса пољопривреде

На два хектара – педесетак пластеника. У њима је ове године сазрело 300 тона паприке, парадајза и краставаца. Све то захваљујући раду једног од највећих повртара у лесковачком крају. Јовица Стојковић је у производњу уложио око милион и по динара.

"Није било временских непогода и имали смо добре резултате, вратили смо труд. Извозило се нешто и ван, али Србија је малтене цела долазила у Лесковац и куповала. Имали смо добре цене", каже Јовица Стојковић, повртар из Навалина код Лесковца.

Стојши Росићу се, 270 километара даље, на 140 ари мање, не исплати више повртарство, барем тако каже.

У десетак пластеника у којима узгаја парадајз, краставац, паприку и цвеће, уложио је стотине хиљада евра. Зарада је мала, тврди, јер су скупи ђубриво, радна снага, грејање пластеника.

"Од 2000. почео је неконтролисан увоз свега и свачега, јефтине и лоше робе, е то је главни проблем. Код нас нема дотирања као на западу, јер оно што ја добијам, мени то није ништа", каже Стојша Росић, повртар из Крњаче.

Најједноставнији пластеници коштају од 12 до 15 евра по метру квадратном, они модернији и до 55 евра.

Током целе године у њима може да расте паприка, парадајз, зелена салата, рукола, першун. Због високе цене тог поврћа кад му време није, пластеници могу брзо да врате уложено и да доносе сталну зараду.

"Произвођачи често губе потребан квалитет, губе потребну тржишност, па да кажем и здравствену исправност и безбедност производа, тиме што непотребно штеде на репроматеријалима или на некој опреми, а зарад тога добијају на приходној страни слабији резултат", сматра професор Пољопривредног факултета у Београду Небојша Момировић.

Србија би, што се производње под пластеницима тиче, могла доста да научи од Холандије, која има 10.500 хектара под фолијом. Само од производње воћа, поврћа и цвећа у пластеницима та држава годишње приходује 8,5 милијарди евра.