Ускоро велике уштеде у јавним предузећима

Министар привреде Жељко Сертић је на састанку са представницима јавних предузећа у Клубу посланика у Београду, истакао да ће смањење трошкова бити и веће, јер нису још завршени разговори са свим јавним предузећима, преноси Бета. 

Сертић каже да су 2013. године та предузећа имала минус од 51 милијарде динара, а да ће ове године њихови губици бити још већи.

Јавна предузећа су пре десетак дана добила од Министарства привреде план уштеда за наредну годину у 19 тачака, а Сертић каже да ће коначна цифра о уштедама јавних предузећа за 2015. бити позната до краја јануара наредне године.

Према његовим речима, злоупотребе у појединим предузећима су биле толике, да су неке фирме личиле на "забавишта".

Сертић је представницима јавних предузећа поручио да више неће бити "ценкања" са Министарством привреде, већ да ће се контролисати свака ставка и бити појачане контроле пословања.

Поручује да ће у 2015. години јавна предузећа имати обавезу да пишу више извештаја него икада.

"Ниједно јавно предузеће није добровољачко удружење, нити спортски клуб, већ има задатак од државе да се нечим бави", истиче министар привреде.

Додаје да сва предузећа морају да направе план о избору кадрова, додајући да су за сада такав план доставиле једино Поште Србије.

Сертић оцењује да су у Србији јавна предузећа препозната као симбол партијског запошљавања и бенефиција, али да то мора да се мења.

Напомиње да су пословни семинари постали "забава или продужени годишњи одмор", истичући да јавна предузећа могу убудуће да шаљу запослене на семинаре, али да се мора знати какав ће то утицај имати на укупан развој предузећа.

Према његовим речима, биће смањене и субвенције, али неће сва предузећа остати без субвенција, већ ће прецизно морати да се знају њихова намена.

Поручује свим директорима јавних предузећа да би, уколико се не слажу са планом Владе, "најпоштеније било да дају отказ, него да покушавају да опструишу тај процес".

Сертић додаје да ће се састанци са јавним предузећима одржавати на свака два до три месеца, како би се на њима разговарало о примерима добре и лоше праксе.

Представници јавних предузећа рекли су новинарима да ће се придржавати плана штедње, али су се сложили да отпуштање радника никоме није циљ.

Вршилац дужности директора "Службеног гласника" Радош Љушић објашњава да је то предузеће још 2013. предузело мере штедње - продали су шест аутомобила од укупно 11, једном делу радника нису продужавали уговоре и од 410 радника, сада имају 387.

Каже да је радницима тог предузећа понуђена могућност да оду у превремену пензију или добију отпемнину.

Председник Управног одбора "Железница Србије" Зоран Анђелковић каже да ће у 2015. то предузеће имати мање приходе из буџета за 35 милиона евра. Додаје да су "Железнице" већ укинуле сва спонзорства и преполовиле возни парк, али да морају да повећају транспортне приходе, за шта су посебно значајни Железара и топионица Бор.

Директор "Путева Србије" Зоран Дробњак истиче да то предузеће не треба да штеди, зато што се они финансирају од путарина и субвенција.

"Путеви Србије не могу да раде позитивно или негативно, већ колико имају толико ураде", каже Дробњак, додајући да је то предузеће већ смањило возни парк, али да ће од следеће године увести и ГПС у возила како би се пратило њихово кретање и трошкови смањили на
минимум.

Ако јавна предузећа не престану да праве губитке, државним финансијама неће помоћи никаква уштеда на платама и пензијама, процењују стручњаци.

"Следеће године ће морати да се донесе одлука о повећању цена производа и услуга, о промени менаџмента - да се одлучи шта ће да раде кад неплатише не плаћају, да ли ће да зауставе испоруке или не", каже Владимир Вучковић из Фикалног савета.

Уз другачије управљање и организацију успех је могућ, убеђени су у Министарству привреде.

"Нећу сад да причам шта смо у књигама пронашли и какве све информације имамо о злоупотребама. Неке фирме су личиле на забавишта, да дате средњошколцима да воде фирму ја верујем да би боље водили него неки директори", каже министар Сертић.

Владе очекује да би уз поштовање договореног, већина јавних предузећа у наредне две године могла да постане профитабилна.