Гасни путеви Балкана

Приоритет Србије је да у наредних неколико година обезбеди веће резерве гаса. То значи да прошири капацитет складишта Банатски двор, али се мора размишљати и о градњи бар још једног подземног складишта.

Економски саветник Владимир Круљ каже да Србија самостално може да обезбеди свега 15 одсто својих потреба за гасом.

"Дугорочно гледати могућности за складиштење на већим капацитетима као што се то ради у ЕУ, као што је и препорука Уније када је у питању безбедносна количина гаса којом располажемо. Дакле, у ЕУ је то најмање три месеца, а препорука је већ шест месеци", наводи Круљ.

Балканске земље немају алтернативни доток гаса. Србија га добија само из правца Мађарске. Зато је веома важно повезивање гасне инфраструктуре са суседима.

Из Владе поручују да раде на изради пројектне документације за гасовод с Бугарском. Треба размишљати и о повезивању с другим земљама.

"Знамо да Румунија има и велику производњу и велика подземна складишта. Њен профил потрошње је различит од профила потрошње у Србији. Једноставно, повезивање даје могућност да сезонски, дневно, месечно оптимизујете начин снабдевања, цене и тако даље", објашњава аналитичар Александар Ковачевић.

Европа се узда и у терминале с нафтним течним гасом али и пројекат ТАП – Трансјадрански гасовод којим ће стизати гас из Азербејџана преко Турске, Бугарске, Грчке и Албаније. С друге стране, руски гасни гигант, заобилазећи Украјину, нови транзитни пут гаса најављује преко турског чворишта, затим Грчке и Италије и даље до европских потрошача.

"'Гаспром' више неће да ради са коначним потрошачима, а земље Европске уније мораће да купују гас на граници, руски гас ћемо продавати на граници Турске и Грчке. Европска унија је једноставно поклонила Турској гасни вентил", каже шеф "Гаспрома" Алексеј Милер.

Поставља се и питање цене гаса. Уредница Балкан магазина Јелица Путниковић каже и да цена гаса у Србији не би требало да се мења.

"Србија није та која је одустала од градње 'Јужног тока'. Наши политичари су рекли да немамо алтернативу и верујем да ће и разговори наших званичника са Русима и 'Гаспромом' бити у смеру да се настави енергетска сарадња", сматра Путниковићева.

Европске земље на све начине покушавају да обезбеде енергетску безбедност. Највише се улаже у енергетску ефикасност и обновљиве изворе. Аустрија чак најављује градњу нуклеарке, а Мађарска је почела експлоатацију гаса из уљних шкриљаца.