"Шамот" – фирма парадокса

На списку предузећа у реструктурирању која чекају стечај није индустрија "Шамот" – уверени су у Аранђеловцу. Има три дела и исто толико руководстава. Заједничко им је што дугују држави, али откако су им одвојени рачуни 2001. одвојене су им и судбине.

Радован Пејовић 37 година ради у фабрици "Шамот" у Даросави. Некад је, каже, долазио у "кошницу". "Некад смо овде радили у кошуљи, мајици, блузи – сад нема грејања", каже Пејовић.

Прича се и о томе да ли ће фирма опстати. "Ја мислим до остане, да ради и даље – људи раде и живе од тога. Кад је човек запослен и има посао за стално, обезбеђен је док је жив, што за човека много значи", рекао је Радован.

Ове године у Даросави производе 54 одсто више, јер купују приватници, тзв. шпоретари. То није рецепт за опстанак. Чекали су ветар у леђа од домаћих термоелектрана, али он не стиже. Тендер је за домаћи "Шамот" у Аранђеловцу непремостив проблем.

Генерални директор Драгослав Јелић каже да су изгубили тржиште које је било најбитније, а то су јавна предузећа која су у близини.

"За дивно чудо, они од нас не узимају кило шамота, а за те исте купце ван Србије радимо успешно – за 'Гацко', 'Угљевик', 'Битољ'", каже Јелић.

Бранка Маљковић, финансијски руководилац, каже да су дуговања већа од милијарду динара –  по основу неплаћених пореза и доприноса и за утрошени природни гас.

Опрема је стара. Тражи улагање од два милиона евра.

У овој фабрици нема ни пресе ни виљушкара млађег од 30 година. Али су најстарије кружне коморне пећи, имају више од 70 година. Огромна количина енергије се троши јер се свакодневно греју, а затим хладе.

Радници се шале кад кажу да се могу видети и у књигама технологије неметала. Парадокс је што су управо оне спасле фирму кад није било посла јер нове пећи без довољно материјала једноставно не раде.

И ту није крај парадоксима. Дванаест километара даље, ротациона пећ, једина на Балкану – и то у оквиру исте индустрије шамота, али у другој фабрици. Док у Даросави радници редовно примају плате, у Аранђеловцу 222 особе још чекају 22 зараде које им се дугују од 2008. Сменили су руководство – чекају ново.

"Врло тешко преживљавамо са неких 10.000 месечно – или новцем који смо добијали до 1. септембра. Врло је напета и нервозна ситуација међу запосленима", каже Предраг Алексијевић, председник Самосталног синдиката "Шамота".

Најмање запослених, њих 38, има "Рудник", треће зависно друштво "Шамота".

Бивши запослени своје су тражили на суду, па је рачун блокиран за осам милиона динара.

Једина директорка рудника у Србији има предлог. "Реч је о томе да непотребно земљиште које имамо продамо, решимо се дугова који су нас блокирали", каже Јованка Адамовић.

Мада звучи лако, није једноставно. Остала два дела индустрије шамота оспоравају да земљиште припада "Руднику". Тврде: заједничко је. Ако је тако, онда је то вероватно једино заједничко за ова три дела исте приче. Четврти део – термоградња – одавно је мртав.