Привредници под лупом закона

На расправи одржаној у Привредној комори Србије речено је да је овај закон требало донети много раније, јер он ствара институционални оквир за унапређење привредног амбијента и спречавање ширења зачараног круга дужничко-поверилачких односа и злоупотреба поступка регистрације, преноси Бета.

Истакнуто је да ће закон имати и превентивну улогу и подстицати привредне субјекте да извршавају своје обавезе на време, јер ће последице привременог ограничења права узроковати лошији пословни рејтинг тих лица.

Министар привреде Србије Жељко Сертић казао је да је Србија земља где се лако отварају предузећа, прецизирајући да је за отварање друштва са ограниченом одговорношћу потребно 100 динара, док је у Аустрији за то потребно око 25.000 евра.

"Србија нема времена за чекање и зато је важно да овај закон који је веома битан и рађен на основу најбоље европске праксе имплементира одмах", казао је он.

Сертић је нагласио да циљ закона о привременим ограничењима права лица на обављање привредне делатности, није да угрожава било кога, већ да уклони негативне трендове и да подржи оне који легално раде.

Према његовим речима, овај закон ће утврдити услове на основу којих ће правна и физичка лица која имају тешкоће у пословању или су им изречене кривичне или управне санкције бити спречена да оснивају нове фирме или наставе да обављају привредне делатности све док се не отклоне разлози за привременио ограничење или истекну изречене санкције.

Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић казао је да закон предвиђа успостављање електронског регистра у којем ће се водити обједињени електронски подаци из Народне банке Србије о блокади рачуна дужој од 120 дана, АПР-а, као и из казнене евиденције МУП-а, Министарства правде и судова и других државних органза.

Он је навео да ће на основу података из тог регистра, АПР бити у могућности да на ефикасан начин провери податке о физичким и правним лицима која поднесу захтев за оснивање новог предузећа и да одбије регистрацију уколико су лица уписана у тај регистар.

Према речима Обрадовића, подаци показују да од око 335.000 регистрованих привредних субјеката у Србији, њих око 15 одсто или 20.000 има проблема са пословањем, и да је од око 14.000 обрисаних привредних друштава само 500 поднело жалбу, што указује да је 97 одсто оних који су обрисани рачунало на то.

Јавна расправа о Нацрту закона о привременом ограничавању права почела је 28. новебра и трајаће до 17. децембра 2014, а израду новог законског решења и формирање регистра помогла је влада Краљевине Норвешке кроз пројкат "Успостављање и имплементације регистра дисквалификованих лица".